BEOGRAD – Kulturna javnost u prestonici bogatija je za nesvakidašnju izložbu pod nazivom „Ruka, muka i nauka”, autora Marka Stojanovića, koja je svečano otvorena u utorak, 24. marta 2026. godine, u Etnografskom muzeju. Ova postavka predstavlja inovativni iskorak u muzejskoj praksi, koristeći spoj tradicije i najsavremenije tehnologije kako bi se osvetila kompleksna transformacija kulture privređivanja na našim prostorima.
Na svečanom otvaranju u Beogradu, prisutnima se obratio direktor Etnografskog instituta SANU, Branko Banović, koji je istakao značaj naučnog utemeljenja ovakvih projekata u razumevanju identiteta i radne etike naroda. O stručnim aspektima same postavke i njenoj vizuelnoj artikulaciji govorila je muzejska savetnica Jelena Tešić Vuletić, naglašavajući da izložba u Etnografskom muzeju nije samo prikaz alata i predmeta, već duboka studija o čovekovom odnosu prema radu, od mukotrpnog manuelnog delovanja do tehnološke revolucije.
Autor izložbe, Marko Stojanović, koncipirao je postavku tako da posetioce u Beogradu vodi kroz tri ključna stuba ljudskog opstanka: „ruku” kao simbol zanatstva, „muku” kao prikaz teških životnih okolnosti i „nauku” kao pokretač modernizacije. Kroz interaktivne elemente i bogatu arhivsku građu, izložba u Beogradu pokazuje kako su se privredne navike menjale, ali i kako su određeni tradicionalni kodovi ostali utkani u savremeno poslovanje i proizvodnju.
Ova značajna kulturna manifestacija u Etnografskom muzeju privukla je veliki broj stručnjaka iz oblasti etnologije, istorije i tehnologije, potvrđujući da su teme rada i privređivanja univerzalne i uvek aktuelne. Svi zainteresovani građani i gosti imaće priliku da u narednom periodu istraže ovaj multidisciplinarni prikaz koji na jedinstven način povezuje prošlost i budućnost, čuvajući od zaborava ključne momente u razvoju našeg društva.
N.V.
