Nekad je “spoiler alert” bio gotovo psovka, a danas je – paradoksalno – postao mali kućni ritual. Sve češće se dešava isto: sedneš da gledaš seriju, telefon već u ruci, i pre nego što krene prva scena ti već znaš ko je izdajnik, šta se desi u finalu ili bar “da li vredi”. Nije to samo radoznalost, nego ono moderno, tiho osiguranje: da ne baciš veče na nešto što će te iznervirati, smoriti ili ostaviti bez poente. Ovaj talas ima i svoju javnu odbranu – poslednjih nedelja su se čak i veliki mediji igrali tom idejom da spoiler ne mora da ubije užitak, nego može da ga “smiri”, jer ti omogućava da pratiš detalje, a ne samo preokrete.
U pozadini je i jedna praktična činjenica: živimo u vremenu u kome je sadržaja previše, a vremena premalo. Zato su “recap”, “ending explained” i “šta se zapravo desilo” postali zaseban žanr koji se gleda kao trejler – samo duži i konkretniji. I tu ulazi psihologija: nekome je najveće zadovoljstvo iznenađenje, a nekome osećaj kontrole. Zanimljivo, istraživači koji su proučavali spoilere na društvenim mrežama navode da ih ljudi često “pokupe” usput dok skroluju, da to ume snažno da pokvari doživljaj i da zbog straha od spoilera deo publike čak izbegava mreže u periodu kad je neka serija “u hajpu” – u jednoj online anketi radili su sa 400 ispitanika.
Kod nas se to vidi na najobičnijim mestima: u Viber grupama, na Instagram storijima, u komentarima ispod trejlera i po kućnim “preporukama” koje počinju rečenicom: “Neću da ti spojlujem, ali…” A onda, naravno, neko ipak spojluje – ili neko drugi sam traži spoiler “da se ne nervira”. U Beogradu i Novom Sadu to je već deo izlazne priče: krene serija u petak, a do subote uveče već kruže sažeci i objašnjenja, jer svi hoće da budu “u toku” bez rizika da ih priča emotivno prevrne ili izda očekivanja. Ispada da spoiler kultura nije samo kvarenje zabave, nego nova vrsta gledanja: manje adrenalina, više sigurnosti – i više razgovora posle.
Izvor: Postinfo
