Komarci su već dovoljno iritantni i bez novih naučnih obrta. Zuje oko uha, kvare veče na terasi, pronalaze zglobove, vrat i mesta koja smo zaboravili da namažemo. A sada istraživanja pokazuju da čak i njihov odnos prema repelentima može biti složeniji nego što se mislilo.
Smithsonian Magazine je pisao o laboratorijskim eksperimentima u kojima su komarci naučili da miris DEET-a, najpoznatijeg sastojka mnogih sredstava protiv insekata, povežu sa „nagradom”, odnosno mogućnošću da dođu do obroka. To ne znači da će svaki sprej privući komarce, ali pokazuje da insekti mogu učiti iz iskustva na neobične načine.
Ovo je zanimljivo jer komarce najčešće doživljavamo kao male automatske mašine za ubod. Nauka ih, međutim, prikazuje kao organizme koji reaguju na mirise, toplotu, ugljen-dioksid, vlagu i prethodna iskustva. Njihovo ponašanje nije pamet u ljudskom smislu, ali nije ni potpuno slučajno.
Kod nas ova tema postaje posebno aktuelna čim krenu topli dani, komarci pored reka, kanala, dvorišta i zelenih površina. Ljudi kupuju spirale, sprejeve, mrežice, lampe i narodne recepte, a svako ima teoriju zašto baš njega „najviše jedu”.
Najvažnija poruka nije da sredstva ne rade, nego da borba protiv komaraca mora biti šira. Stajaća voda, zapuštene kante, saksije, oluci i bare često su veći problem od jednog spreja. Repelent pomaže na koži, ali okruženje određuje koliko će komaraca uopšte biti.
Komarci su mali, ali nam stalno pokazuju da prirodu ne treba potcenjivati. Čak i najdosadniji insekt ima svoju logiku.
S.B.
