Srbija ima više od 1.000 inženjera koji se bave projektovanjem čipova u domaćim kompanijama i razvojnim centrima svetskih tehnoloških firmi, a država želi da postojeće znanje bude osnova za razvoj domaćih proizvoda i intelektualne svojine, izjavio je premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut.
Srbija raspolaže stručnim kadrom koji već radi u jednoj od najvažnijih tehnoloških grana savremene industrije, a jedan od ciljeva države je da se to znanje snažnije poveže sa domaćom privredom i pretvori u proizvode i intelektualnu svojinu.
Macut je, predstavljajući rezultate rada Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola, rekao da u Srbiji više od 1.000 inženjera projektuje čipove, bilo u domaćim kompanijama, bilo u razvojnim centrima velikih svetskih tehnoloških firmi.
Prema njegovim rečima, upravo projektovanje predstavlja oblast u kojoj Srbija može da gradi kapacitete uz znatno manja ulaganja nego što bi bila potrebna za izgradnju fabrika za proizvodnju poluprovodnika.
Savremena fabrika za proizvodnju čipova može da košta desetine milijardi dolara, dok projektovanje prvenstveno zahteva stručne kadrove, specijalizovane softverske alate i razvoj znanja. Macut je ocenio da je zato početni fokus na projektovanju čipova povezan sa manjim investicionim rizikom.
Poseban faktor predstavlja razvoj veštačke inteligencije, koja istovremeno povećava potražnju za čipovima i menja način njihovog projektovanja. Macut je naveo da upravo promene koje donosi AI otvaraju prostor da se i zemlje sa manjim industrijskim kapacitetima uključe u deo globalnog lanca vrednosti.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu i predsednik Radne grupe Mihailo Jovanović rekao je da je svetsko tržište poluprovodnika tokom 2025. godine dostiglo gotovo 800 milijardi dolara, uz rast od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za 2026. godinu, prema njegovim rečima, očekuje se da tržište pređe vrednost od jednog triliona dolara.
Radna grupa okupila je predstavnike privrede, nauke, akademske zajednice, javne uprave i stručnjake iz Srbije i dijaspore. Njeni zadaci obuhvataju analizu postojećih kapaciteta, razvoj kadrova, povezivanje fakulteta i kompanija i definisanje strateškog okvira za razvoj domaćeg ekosistema mikroelektronike.
Rad je organizovan kroz tri pravca – naučno-obrazovni, privredni i institucionalni – sa ciljem da se postojeći stručni kapaciteti povežu i stvore uslovi za razvoj domaćih tehnologija.
Macut je posebno ukazao na pitanje obrazovanja i potrebe da se već sada razmatra kako će veštačka inteligencija promeniti posao inženjera koji se bave projektovanjem čipova u narednih pet, deset i više godina.
Čipovi se danas ugrađuju u širok spektar proizvoda – od telefona i automobila do medicinske opreme i poljoprivrednih mašina – zbog čega poluprovodnička industrija ima značaj za veliki broj drugih sektora privrede.
M. T.
