Skinimo rukavice i ostavimo licemerje po strani – Aleksandar Stanković je u ovom trenutku, bez ikakve dileme, najbolji srpski fudbaler i apsolutni protagonista kakvog naš fudbal dugo nije imao.
I dok se mnogi u srpskom fudbalu prave ludi, ignorišući zrelost kojom je Stanković plenio još u Švajcarskoj, mladi vezista Briža nastavlja da ispisuje sopstvenu istoriju. Nakon debitantskog gola u Ligi šampiona protiv Gvangvona u dalekom Kazahstanu, čime je Brižu otvorio vrata nokaut runde, večeras je „plavo-crnima“ udahnuo život i u domaćem prvenstvu. U spektakularnom trijumfu nad Varegemom (4:3), Stanković je postigao dva pogotka, dokazavši da je genetski kod oca Dejana itekako prisutan, ali nadograđen modernim fudbalskim shvatanjima.
Nije čudo što je Briž letos debelo platio za njega. Belgija se pokazala kao idealan „upgrade“, ali već sada je jasno da je ovo samo usputna stanica. Inter ima povratnu klauzulu od 25.000.000 evra i moraće brzo da odluči: da li mu predati ključeve veznog reda koje je nekada držao njegov otac, ili ga preprodati Dortmundu za duplo veći iznos? Statistika ne laže: 90 minuta, dva gola, 53 tačna dodavanja od 58 i pet uspešnih defanzivnih startova. Veljko Paunović više nema izgovora – Stanković je sadašnjost i budućnost Srbije, a „stare zasluge“ drugih igrača više ne smeju biti barijera za momka koji nosi Briž na leđima.
