Put do evropskog trona za Dušana Mandića nije bio samo sportsko takmičenje, već surova borba sa sopstvenim telom, medicinskim prognozama i nepravdama koje su ga pratile od prvog do poslednjeg sudijskog zvižduka.
Mesecima su se vukle povrede ključnih poluga tima, Dušana Mandića i Nikole Jakšića. Kada su konačno uskočili u bazen, nedaće nisu prestale. Mandić je tokom turnira zaradio suspenziju od dve utakmice zbog „brutalitija“ protiv Španije, gledajući sa strane kako njegovi saigrači krvare protiv Izraela i Francuske. Ipak, kada je bilo najvažnije, bombarder iz Boke Kotorske pokazao je zašto je MVP.
– Jao, šta nas je sve pratilo, to samo mi znamo. Snaga nam je bila to što igramo kod kuće. Nas četvorica koji smo bili ovde i 2016. godine smo se prisećali svega, a sada smo to opet doživeli, rekao je Mandić, naglasivši da je ekipa bila čvrsta kao armirani beton uprkos bolesti koja je pokosila tim pred finale.
Mandić se osvrnuo na mentalni pritisak koji je pratio ekipu još od prve utakmice sa Holandijom. Prema njegovim rečima, ključni momenat bio je pogodak Viktora Rašovića protiv Španije, koji je timu „dao krila“ u trenutku kada su ostali bez svog lidera zbog isključenja.
– Bilo mi je jako teško, bio sam napet. Užasan je osećaj kada ne možeš da pomogneš, a želiš. Ali ekipa se ujedinila. U finale smo ušli agresivno, znali smo da ne smemo dozvoliti Mađarima rano vođstvo, objasnio je as koji je po drugi put u karijeri postao šampion Evrope u svom gradu, ističući da je ovaj novi format takmičenja učinio put do zlata težim nego ikada pre.
