Odluka rukovodstva Partizana da nakon večitog derbija poverenje ukaže prelaznim rešenjima, umesto formiranom trenerskom imenu, svedoči o opasnom nedostatku jasne sportske strategije.
Rastanak sa Nenadom Stojakovićem neposredno nakon večitog derbija nije iskorišćen za korenite promene, već za nastavak politike kompromisa. Umesto angažovanja stručnjaka sa autoritetom i biografijom, koji bi preostali deo sezone iskoristio za selekciju ekipe, poverenje je ukazano Damiru Čakaru i Đorđiju Ćetkoviću. U momentu kada je trka za titulu praktično završena, jedini profesionalni rezon bio je dovođenje trenera koji bi odmah počeo sa radom za narednu takmičarsku godinu. Slobodna imena poput Žarka Lazetića ili Aleksandra Vukovića, pa čak i opcije sa obeštećenjem poput Feđe Dudića, garantovala bi ozbiljnost koju trenutni trenutak zahteva.
Ovako, Partizan ulazi u period improvizacije sa trenerima čiji je mandat unapred oročen do leta. Postavlja se pitanje svrsishodnosti čekanja junskog prelaznog roka za najavljeni dolazak španskog stručnjaka, jer će on tada imati minimalno vremena da upozna ekipu pre evropskih kvalifikacija. Dok konkurencija poput Vojvodine jača, crno-beli rizikuju i drugu poziciju na tabeli, dokazujući da se trenutno više bave unutrašnjim podelama nego jačanjem sportskog sektora.
