Neki tragovi udara asteroida nisu rupe u zemlji – nego staklo na površini. Sajens dejli opisuje otkriće prvog velikog tektitnog polja u Brazilu: tamne, aerodinamične “kapljice” prirodnog stakla nastale kada je kosmičko telo udarilo Zemlju pre oko 6,3 miliona godina. Novi tektiti dobili su ime “žerajziti”, po oblasti Minas Žerais, gde su prvi put prepoznati.
Ono što ovo čini velikim nije samo starost, već geografija. Žerajziti su prvo dokumentovani u tri opštine na severu Minas Žeraisa – Tajobeiras, Kural de Dentru i Sao Žoao do Paraiso – u pojasu dugačkom oko 90 kilometara. Zatim su, kako navodi tekst, novi nalazi prijavljeni i u Baiji, a potom i u saveznoj državi Pijaui, pa se ukupna poznata raspodela sada proteže preko 900 kilometara. To je dimenzija “polja rasipanja” kakva se obično vezuje za najveće događaje te vrste.
Tim predvodi geolog Alvaro Penteado Krosta sa Instituta za geonauke Državnog univerziteta u Kampinasu (Unikamp), a rezultati su objavljeni u časopisu Džiolodži. Posebno intrigira podatak da je do sada u svetu bilo poznato samo nekoliko velikih tektitnih polja – u Australaziji, Centralnoj Evropi (moldaviti), na Obali Slonovače, u Severnoj Americi i u Belizeu. Brazil se sada upisuje u tu kratku listu, ali uz jednu krupnu nepoznanicu: krater još nije identifikovan.
Kako nastaje tektit? Udar oslobađa energiju koja topi stene i izbacuje rastopljeni materijal u atmosferu. Kapljice se hlade u letu i padaju kao staklene forme koje nose “potpis” pritiska i temperature. Zato tektiti nisu samo suveniri iz geološke prošlosti, već i tragovi o tome kako je planeta reagovala na katastrofu. Ako se jednog dana pronađe i krater, dobićemo kompletnu slagalicu: tačku udara, pravac rasipanja i realnu procenu jačine događaja.
S.B.
