Evropska unija razmatra novu strategiju proširenja kojom bi se sprečilo da kandidati za članstvo budu blokirani zbog nerešenih bilateralnih pitanja sa državama članicama.
Nacrt je predstavljen u Briselu, a predviđa ubrzanje procesa pristupanja, uz ograničena prava kandidatima koji još nisu završili reforme, poput odsustva punog glasačkog prava i veta u Savetu EU.
Kočnice popustile
Prema rečima Aleksandre Joksimović iz Centra za spoljnu politiku, dokument predstavlja jasan signal da je proširenje vraćeno među ključne prioritete Unije.
Ona podseća da su bilateralni sporovi više puta kočili napredak kandidata, kao u slučaju Severne Makedonije, koja je posle promene imena ostala blokirana od Bugarske. Novi pristup EU, kaže ona, ima za cilj da se takvi problemi više ne ponavljaju.
Ipak, EU planira i mehanizam „obrnute kočnice“ – pregovori bi mogli biti zamrznuti ako država članica proceni da kandidat nazaduje u reformama, što predstavlja kombinaciju „štapa i šargarepe“ čiji je cilj veća efikasnost procesa.
Marko Todorović iz Centra za evropske politike naglašava da nacrt ne postaje pravno obavezujući čak i kada Evropski parlament usvoji rezoluciju, ali predstavlja pritisak ka promeni načina odlučivanja u oblastima koje se tiču proširenja.
Većina izglasava, veto prošlost?
Ideja je prelazak na kvalifikovano većinsko glasanje, što bi onemogućilo pojedinačnim članicama da blokiraju proces iz političkih razloga. Međutim, deo država članica protivi se ukidanju prava veta, objasnio je za euronews.
Za Srbiju je ova promena posebno značajna jer, kako ocenjuju sagovornici, postoje članice – poput Hrvatske ili Bugarske, koje bi mogle ponovo koristiti veto. Istovremeno, EU sve jasnije očekuje puno usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, što do sada nije bio obavezan uslov pre punopravnog članstva.
Srbija je u zastoju na evropskom putu od 2022. godine, a otvaranje Klastera 3 smatralo bi se važnim simboličkim pomakom, posebno u svetlu novih prioriteta EU i mehanizama finansijske podrške kandidatima.
