BANJA LUKA – Nikakvo nametanje odluka i uticaj pojedinaca na zakonodavstvo i sudove nije dobro za funkcionisanje BiH. Ovo je jedinstvena poruka koja stiže iz Republike Srpske u trenutku kada se u međunarodnim krugovima još uvek grozničavo traži kandidat za novog visokog predstavnika. Podsećamo, rok da se postigne dogovor je 14. jul, do kada funkciju vršioca dužnosti obavlja Luis Krišok. On je imenovan kao prelazno rešenje jer ni evropske države ni Sjedinjene Američke Države nisu želele da odstupe od svojih favorita.
Ova diplomatska kriza u Sarajevu, koja dostiže vrhunac ovog utorka, 7. jula 2026. godine, ponovo je otvorila pitanje opstanka i legitimiteta same Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Republika Srpska je odavno jasno definisala svoj stav i o OHR-u i o visokim predstavnicima, a posebno o onome koji se godinama lažno predstavljao da to jeste, a koji je nedavno neslavno napustio BiH. Zvanična Banjaluka ponavlja da nikakvo nametanje odluka nije dobro, a da kršenje procedura u vezi sa imenovanjem visokog predstavnika nikada neće biti prihvaćeno.
„Nameću nam tutora mimo sopstvenih propisa“: Oštra kritika iz Vlade Srpske
Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić izneo je veoma oštar stav o trenutnoj situaciji i ponašanju međunarodne zajednice:
Kršenje pravila: „Nama neko nameće tutora i nameće ga na način da to nije čak ni u skladu sa propisima koje su oni koji nameću izmislili. Tako su imali slučaj sa zadnjim visokim predstavnikom. Sada ti koji nameću tutora ne mogu da se dogovore, pa onda nađu rezervnog, pa kažu ‘evo biće on’. Šta na to komentarisati?“, upitao je Minić.
Menjanje zakona preko sajta: On je ukazao na apsurdnost sistema u kom neko može dekretom ili običnom odlukom na sajtu svoje kancelarije da promeni Krivični zakon cele jedne zemlje.
Muk u Sarajevu i neizvesnost pred julske rokove
Najveći problem, prema rečima zvaničnika iz Srpske, jeste potpuni izostanak reakcije iz federacijskih institucija na ovo pravno nasilje.
Premijer Savo Minić naglašava da na ovakve poteze svi ćute, uključujući i samu Parlamentarnu skupštinu BiH, što postavlja pitanje kako uopšte misliti o takvom funkcionisanju vlasti u zajedničkoj državi. Dok se Republika Srpska dosledno zalaže za potpuno poništavanje svih nametnutih odluka i uvođenje strogo ograničenog mandata za strane zvaničnike, i dalje je potpuno neizvesno da li će do 14. jula doći do usaglašavanja stavova između Evropljana i Amerikanaca. Ukoliko se ime novog šefa OHR-a ne dogovori, Bosna i Hercegovina bi nakon odlaska vršioca dužnosti Luisa Krišoka mogla da uđe u novu fazu pravnog vakuuma i političke nestabilnosti.
M. D.
