Na površini mora ljulja se bova sa neobičnim vizuelnim dodatkom koji treba da odbije ptice od opasnog mesta za ronjenje. Istraživanje iz Kornvola pokazalo je da takva ideja može imati merljiv učinak u ribolovu. U dvogodišnjem ogledu ispitivani su plutajući uređaj sa efektom oka i zmaj oblikovan kao ptica grabljivica. Verovatnoća hvatanja ispitivanih morskih ptica u mreže smanjena je za 59 odsto uz bove i za 71 odsto uz zmajeve. Rezultat daje osnovu za dalji razvoj praktičnih mera koje se mogu koristiti tokom stvarnog rada na moru. Procenti se odnose na uslove ogleda i ispitivane vrste, pa predstavljaju polazište za poređenje, a ne obećanje istog učinka u svakoj ribarskoj oblasti.
Ptice koje rone radi hrane mogu naići na ribarsku mrežu i zaplesti se ispod površine. Problem slučajnog ulova zato zahteva rešenja prilagođena njihovom ponašanju, opremi i mestu ribolova. Vizuelno odvraćanje pokušava da utiče na odluku ptice pre nego što zaroni u opasnu zonu. Njegova prednost može biti jednostavno postavljanje, ali uspeh treba proveravati u različitim uslovima. Talasi, vetar, vidljivost i ponašanje pojedinih vrsta menjaju okruženje. Uređaj mora da bude dovoljno uočljiv, a istovremeno dovoljno izdržljiv da ne postane dodatni problem za ljude koji ga koriste. Razumevanje trenutka u kojem ptica odlučuje da zaroni može pomoći da se zaštita postavi pre susreta sa opremom koja se nalazi ispod površine.
U ispitivanju je učestvovalo deset ribara iz Kornvola, a kamere na njihovim plovilima pratile su učinak uređaja. Utvrđeno je i da je veći deo slučajnog ulova ptica u tom području bio vezan za zimske mesece. Takav podatak pomaže da se zaštita usmeri na periode povećanog rizika. Učešće ribara omogućilo je proveru praktičnih detalja koji se teško mogu proceniti samo iz laboratorije. Zajednički rad omogućava da se podatak o smanjenju rizika poveže sa pitanjem koliko je lako zaštitnu meru zaista koristiti tokom redovnog izlaska na more. Tako se iskustvo sa plovila pretvara u važan deo procene, zajedno sa snimcima i analizom slučajeva u kojima su se ptice približavale ribolovnoj opremi.
Zaštitna mera na moru mora da se uklopi u svakodnevni posao. Važni su vreme postavljanja, prostor na plovilu, održavanje i mogućnost korišćenja tokom promenljivog vremena. Trebalo bi pratiti i da li se ptice vremenom navikavaju na uređaj ili menjaju mesto ronjenja. Učinak na jednoj lokaciji predstavlja koristan početak, a poređenje različitih područja pokazalo bi koliko se rezultat može preneti. Jednako je važno utvrditi da li zaštita utiče na ribolovni učinak, jer od praktične prihvatljivosti zavisi koliko će se često i pravilno koristiti tokom dužeg perioda. Praćenje tokom više sezona pokazalo bi i da li promena broja ptica ili raspoložive hrane utiče na to koliko često se približavaju opasnom području.
Ova priča privlači pažnju zato što napredak može da nastane iz relativno jednostavnog predmeta, ako je dobro osmišljen i pažljivo ispitan. Plutajuće strašilo razvili su Fishtek Marine i organizacija RSPB, dok su podatke analizirali naučnici Univerziteta u Ekseteru; rezultati su objavljeni u Conservation Letters. Za dalji razvoj biće važna saradnja ljudi koji poznaju ptice i onih koji poznaju ribolov. Kada se ta iskustva povežu, moguće je praviti rešenja koja odgovaraju konkretnom mestu i sezoni. Takav pristup dopušta da se dizajn menja prema rezultatima i iskustvu korisnika, dok se svaka izmena ponovo proverava posmatranjem stvarnog ulova. Vrednost bove i zmaja na kraju meri promena rizika tamo gde zaštita treba da deluje.
S.B.
Izvor: Postinfo
