TechCrunch opisuje trend koji se vidi na univerzitetima pre nego na oglasima za posao: interesovanje za klasične studije računarstva opada, dok programi koji u nazivu imaju “AI”, “machine learning” ili “data” dobijaju sve više pažnje. U tekstu se pominje da su pojedini veliki sistemi, poput kampusa Univerziteta Kalifornije, zabeležili pad upisa na computer science čak i u periodu kada ukupni upis raste.
Ključni signal dolazi i iz anketa akademske zajednice: TechCrunch navodi podatke Computing Research Association, prema kojima je značajan procenat odseka prijavio manji broj studenata na osnovnim studijama računarstva. Poenta nije da studenti odustaju od tehnologije, već da menjaju etiketu za koju veruju da donosi prednost. U mentalitetu generacije koja bira smer, “AI” zvuči kao sutra, dok “programiranje” nekima zvuči kao posao koji će alati automatizovati.
U pozadini su tri vrlo realna straha: tržište juniorskih pozicija deluje zategnuto, priče o otpuštanjima u tehnološkom sektoru ostavljaju trag, a generativni alati stvaraju utisak da je “obično kodiranje” postalo lakše zamenljivo. I baš tu se krije ironija: da biste bili dobri u AI, često vam trebaju osnove koje pruža klasično računarstvo – algoritmi, sistemi, statistika, matematika i razumevanje ograničenja računara.
Univerziteti zato ubrzavaju promene: uvode AI module, premeštaju predmete, spajaju inženjerske i etičke teme, a kurikulumi se sve češće grade oko problema i podataka, a ne oko jednog programskog jezika. TechCrunch ovu migraciju čita kao signal da se u tehnološkom obrazovanju menja “marka”, ali da se bitka za znanje zapravo tek zahuktava.
S.B.
