Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku ocenio je da Studentska lista na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra predstavlja veći problem za tradicionalnu opoziciju nego za vlast, jer bi deo opozicionih birača mogao da se opredeli za novi opozicioni akter za koji procenjuju da će sigurno preći izborni cenzus.
Đurić je, komentarišući za Tanjug odluku odbora Novog lica Srbije u Bajinoj Bašti da napusti stranku i podrži studente u blokadi, rekao da je većina birača koji su ranije glasali za tradicionalne opozicione stranke to činila pre svega zato što su te stranke bile opozicija, a ne nužno zbog saglasnosti sa njihovim političkim programima.
„Sada imate novog opozicionog aktera mnogo većeg nego bilo koji prethodni. Logika nalaže da će opozicioni glasači gravitirati ka jednom takvom političkom akteru, a sada ove manje opozicione stranke podrškom Studentskoj listi pokušavaju da pređu taj cenzus da bi možda mogle da doprinesu toj većini i da bi imale bolju pregovaračku poziciju“, rekao je Đurić.
Prema njegovoj oceni, pitanje je koliko je za tradicionalne opozicione stranke dugoročno dobra odluka da na izbore izađu samostalno, odnosno izvan Studentske liste. On smatra da bi deo njihovih birača mogao da odluči da glas ipak poveri političkoj opciji za koju veruje da će sigurno preći cenzus.
„Rasipanje glasova“
Đurić je naveo da bi podrška opozicionim strankama koje samostalno izlaze na izbore mogla da bude manja nego što bi inače bila upravo zbog straha birača od rasipanja glasova.
Kako je objasnio, birači bi mogli da procene da glas za manju opozicionu listu može da ugrozi najvećeg opozicionog aktera, odnosno Studentsku listu, ukoliko ta lista bude percipirana kao najizgledniji izbor za opozicione birače.
Zbog toga Đurić očekuje da bi tokom kampanje sve ostale liste, osim Studentske liste i liste „Aleksandar Vučić-Ujedinjena Srbija“, mogle da ostanu u drugom planu.
On ocenjuje da bi izbori 25. oktobra mogli da budu svojevrsno direktno odmeravanje političkih snaga između Aleksandra Vučića i pokreta koji je nastao iz studentskih blokada.
„Svi ostali akteri će pokušati da budu određena podrška, ali glavni okršaj će biti između SNS i Studentske liste“, rekao je Đurić.
„Referendumska atmosfera“
Đurić smatra da je time „referendumska atmosfera“ u potpunosti ogoljena, odnosno da će se izborna kampanja u velikoj meri svesti na suprotstavljanje dve dominantne političke opcije, dok će ostali akteri pokušavati da pronađu prostor za sebe.
Govoreći o listi „Aleksandar Vučić-Ujedinjena Srbija“, Đurić je rekao da se na njoj, osim manjih koalicionih partnera, nalaze i nestranačke ličnosti, čija bi uloga trebalo da bude, između ostalog, uključivanje akademskog momenta i pokazivanje da SNS ima podršku i među studentima i profesorima.
Prema njegovim rečima, SNS kroz kombinaciju nestranačkih ličnosti, tradicionalnih političkih aktera i članova same stranke želi da privuče što veći broj glasova i pokaže da ima podršku u različitim društvenim sferama.
Nova dilema oko studentskih blokada
Komentarišući zahtev studenata da akademska godina umesto 1. oktobra počne 1. novembra kako bi mogli da učestvuju u izbornoj kampanji, kao i najave novih blokada na pojedinim fakultetima, Đurić je ocenio da je pitanje koliko je realno da zbog eventualnog odbijanja takvog zahteva ponovo dođe do blokada.
„Ponovni ulazak u blokade se ne bi odrazio pozitivno na same studente i njihovu listu“, rekao je Đurić.
On je dodao da bi takav potez, u percepciji drugih građana i studenata, mogao da bude ocenjen negativno.
Đurić ne veruje da će fakulteti ponovo biti blokirani i navodi da je sada ključno pitanje da li će Rektorat doneti odluku o odlaganju početka akademske godine.
„Najverovatnije da ima glasova i sa jedne i sa druge strane, tu je glavno pitanje da li Univerzitet uopšte treba da uzima u obzir politička dešavanja kada donosi takve odluke“, naveo je Đurić.
Izvor: Tanjug
E.M.
