Ako je subotnji okršaj na Metropolitanu bio samo predjelo za predstojeći dvomeč u Ligi šampiona, onda evropski fudbal može da se pripremi za jednu od najuzbudljivijih trilogija u modernoj istoriji ovog sporta.
Barselona Hansija Flika ponudila je još jednu partiju koja se graniči sa umetnošću, ali trijumf od 2:1 nad Atletikom ne može se posmatrati isključivo kroz prizmu lucidnosti Lamina Jamala ili egzekucije Roberta Levandovskog. Mateo Buskets Ferer, jedan od najcenjenijih arbitara Primere, našao se u centru uragana zbog dve kardinalne odluke koje su direktno skrojile sudbinu meča. Isključenje Nika Gonsalesa nakon VAR intervencije i, još diskutabilnije, preinačenje crvenog kartona Đeraru Martinu u prvom minutu nastavka, ostavili su Dijega Simeonea u stanju potpunog neverice. Dok je Gonsales platio cenu „školskog“ igranja rukom i starta nad Jamalom, Martin je „preživeo“ uprkos bezobzirnom startu nad Almadom, što je Barseloni omogućilo da zadrži brojčanu ravnotežu i kasnije je materijalizuje.
Igrački, Barselona je u ovom trenutku verovatno najatraktivniji kolektiv na planeti. Flikov tim igra brzinom od „300 na sat“, a jubilarni 301. gol pod komandom nemačkog stručnjaka, koji je postigao Markus Rašford, simbol je te nove, ultra-brze Katalonije. Ipak, Atletiko je u prvih pola sata podsetio na svoje najbolje dane, lansiran iz katapulta sa Đulijanom Simeoneom kao egzekutorom. Problem „Jorgandžija“ leži u kontinuitetu i neshvatljivim greškama pojedinaca poput Gonsalesa, čiji su potezi ove večeri bili u potpunom neskladu sa renomeom kluba. Barsa sada beži Realu sedam bodova, a put ka odbrani titule izgleda nikad čistije, mada će se o sudijskom „vetru u leđa“ debatovati do duboko u noć.
M.M.
