Nezahvalan je to zadatak. Pisati za jednog od najvećih svih vremena da je njegovo vreme prošlo. Uvek će taj čovek biti sposoban da izmisli nešto, da očara nezamislivim potezom, da preko noći učini da novinarski redovi postanu oličenje apsolutnog neznanja, a da cela planeta u glas zapeva: „Još je tu!“. Samo što – više nije. Barem ne onakav kakav je bio. Kristijano Ronaldo jeste čudo prirode i hodajući testament ljudskoj upornosti, ali u 41. godini života on je, fudbalski gledano, bivši as koji polako postaje smetnja sopstvenom sistemu. Statistika sa poslednjeg meča je neumoljiva i surova: svega 25 dodira sa loptom za 90 minuta (najmanje od svih u timu), nula šuteva u okvir gola, nula stvorenih šansi i nula iznuđenih faulova. Portugal je igrao, ali utakmica je bukvalno prošla mimo njega.
Da stvar bude gora, njegov golemi ego, koji ga je kroz čitavu karijeru gurao napred u večitoj trci sa Lionelom Mesijem (čiji je nedavni het-trik protiv Alžira očigledno ponovo upalio alarm), sada počinje da guši saigrače. Geometriju tog problema savršeno je ogolio Tjeri Anri, analizirajući situaciju iz 68. minuta kada je Konseisao probio desnu stranu. Umesto da Ronaldo utrči u peterac i povuče defanzivca kako bi otvorio čist prostor za Bruna Fernandeša, on je u želji da sam postigne gol utrčao u putanju svog veziste i omogućio odbrani lak blok. „Tim mora da postigne gol, ne ti“, jasan je Anri, ukazujući na frustriranu reakciju Bruna koji je tražio prostor, a dobio gužvu.
Dok u Portugaliji niko nema hrabrosti da takne u status božanstva, ostatak Evrope ne bira reči. Francuski analitičar Denijel Riolo otvoreno poručuje da Portugal igra sa desetoricom i „stativom u špicu“, dok Englez Kris Saton javno kritikuje selektora Roberta Martineza zbog kukavičluka, jer je u završnici radije izveo kreativnog Vitinju nego nedodirljivog kapitena. Ronaldo iza sebe ima deseti uzastopni meč na velikim turnirima bez postignutog gola, a duhovi iz Katara i odluka Fernanda Santoša da ga preseli na klupu protiv Švajcarske ponovo lebde nad svlačionicom. Martinez se nalazi pred istorijskim ispitom: ima li hrabrosti da donese odluku koja je u interesu kolektiva, a protiv mita?
M.M.
