Postoje jela koja se ne jedu samo zbog ukusa, nego zbog ritma dana koji nose. U Mjanmaru je mohinga upravo takvo jelo: mirisna riblja supa sa pirinčanim rezancima, začinima i dodacima, koja se često jede za doručak, ali može biti obrok u bilo koje doba dana.
Food & Wine je pisao o mohingi kroz priču o restoranu Burma Love i načinu na koji se sastojci serviraju tako da se vidi šta sve ulazi u činiju. U osnovi su rezanci, bogat bujon, riba, začini, hrskavi dodaci i slojevi ukusa koji obrok čine toplim, zasitnim i živim.
Za nekoga ko je navikao na pecivo, kafu, jogurt ili jaja za doručak, ideja riblje supe ujutru može zvučati neobično. Ali upravo to je najlepše u globalnoj hrani: ono što je jednom kraju sveta svakodnevica, drugom je otkriće. Doručak nije isti svuda, niti mora biti sladak, suv ili brz.
Kod nas supa ima svoje posebno mesto, ali se najčešće vezuje za ručak, nedelju, porodični sto i početak obroka. Mohinga pokazuje drugačiju logiku: supa nije uvod, nego glavno jelo. Ona budi, greje, hrani i daje energiju za dan.
Zanimljivo je i to što ovakva jela opstaju baš zato što su prilagodljiva. Svaka porodica, ulica ili restoran može imati svoju nijansu: više limunske svežine, drugačiji čili, dodatnu hrskavost, gušći bujon ili blažu varijantu za one koji ne vole jako začinjeno.
U vremenu kada se kuhinje sveta sve lakše sreću, mohinga ima šansu da postane novo omiljeno otkriće među ljudima koji vole azijsku hranu, ali žele nešto drugačije od ramena, sušija ili karija.
Možda je najbolji test dobrog jela baš taj: čim ga pročitaš, poželiš da probaš jednu činiju. Mohinga to vrlo lako uspeva.
S.B.
