Nikšićki Gradski stadion večeras nije bio poprište obične borbe za bodove ili prestiž, već hram sećanja u kojem su Partizan, Sutjeska i Budućnost, kroz dirljiv trijagonal, poslali poslednji pozdrav legendarnom Andriji Delibašiću.
Emocije, suze i gromoglasni aplauzi ispunili su vazduh dok su se sa tribina prolamali povici „Andrija, Andrija, Delibašić Andrija“. Bio je to istinski memorijalni spektakl u čast igrača koji je svojom harizmom i golgeterskim umećem zadužio ne samo crno-bele, već i kompletan regionalni fudbal. Igrači su na teren izašli u majicama sa natpisom „Deli, zauvijek jedan od nas“, a najemotivniji trenutak dogodio se pre prvog sudijskog zvižduka. Andrijina ćerka Dorotea izvela je početni udarac, dok je njegov sin Andrej primio crno-beli dres sa kultnim brojem devet, koji je njegov otac nosio sa tolikim ponosom.
Pobednički pehar pripao je ekipi Srđana Blagojevića, ali je rezultat na ovom turniru bio apsolutno u drugom planu. Partizan je put do trofeja krčio kroz penal seriju protiv Budućnosti (4:2), nakon što u 45 minuta igre nije bilo pogodaka, da bi trijumf potvrdio minimalnom pobedom nad domaćom Sutjeskom (1:0). Gol odluke delo je Marka Lekića, koji je u 12. minutu glavom krunisao odličan prekid. Ipak, scena večeri dogodila se nakon finala – kapiten Partizana Bibars Natho primio je pobednički pehar i odmah ga prosledio u ruke mladom Andreju Delibašiću. Mladić, koji trenutno nastupa za kadete Budućnosti, nije krio da sanja očev put i dres beogradskog velikana, čime je ovaj memorijal dobio svoju najlepšu simboliku – zalog za budućnost uz večno sećanje na prošlost.
M.M.
