Saint Augustine’s University je 23. februara 2026. objavio esej o Jörmungandru – Midgardskoj zmiji iz nordijske mitologije – i pokušao da je poveže sa modernim osećajem kosmičkog straha.
Jörmungandr je, u mitu, ogromna zmija koja obavija Midgard i grize sopstveni rep – simbol kruga, ciklusa, granice između poznatog i nepoznatog. Tekst je opisuje kao silu haosa i poretka u isto vreme: ako se pokrene, svet se menja.
Autor uvodi i ideju da se ovakva slika danas lako prevodi u “naučne” metafore: duboki okeani, rovovi, sile koje ne vidimo, ali osećamo. U tom spoju folklora i moderne analogije krije se trik mitologije: ona nam daje jezik za stvari koje su prevelike da stanu u jednu rečenicu.
Zato se Jörmungandr vraća u priču 2026. godine ne kao “čudovište”, nego kao mapa anksioznosti: svet je zatvoren krug, a na ivici uvek nešto diše. I možda je baš zato nordijski mit ponovo popularan – jer je hladan, precizan i nemilosrdno slikovit.
Upravo tu je i snaga: nordijski mitovi ne nude utehu “sve će biti dobro”, već jasnoću “ovo je opasno”. A ponekad je jasno imenovan strah lakši za nošenje od maglovite brige bez lica.
S.B.
