BERLIN – Dok je sva pažnja svetske javnosti i dalje uglavnom usmerena na konvencionalni rat u Ukrajini, Nemačka se istovremeno suočava sa razornim, paralelnim oblikom sukoba. Reč je o masovnim hibridnim napadima koji direktno pogađaju energetski sektor, saobraćaj, banke, bolnice, ali i najviše državne institucije. Nemački list Handelsblatt, u svojoj opsežnoj i alarmantnoj analizi, upozorava da je ova zemlja poslednjih godina postala jedno od glavnih evropskih bojišta tajnog, hibridnog ratovanja u kojem se umesto tenkova i projektila koriste računarski ekrani i sabotaže ključne infrastrukture.
Ovo dramatično upozorenje nemačkih kontraobaveštajnih struktura i analiza vodećih ekonomskih medija objavljeni su danas, u subotu, 18. jula 2026. godine, u trenutku kada zapadni saveznici pokušavaju da podignu odbrambene sisteme na najviši nivo.
Napad na „Entegu“: Zaposleni sekirama provaljivali u sopstvene kancelarije
Prema zvaničnim podacima, moderni hibridni rat uključuje visoko sofisticirane sajber-napade, koordinisano širenje dezinformacija, fizičke sabotaže na terenu i masovnu upotrebu bespilotnih letelica. Nemačke bezbednosne službe kao glavne izvore ovih pretnji označavaju Rusiju, ali uz ozbiljnu napomenu da iza sličnih operacija stoje i Kina, Iran i Turska.
Handelsblatt izdvaja nekoliko najupečatljivijih i najopasnijih incidenata koji su paralisali delove države:
Sajber-slom energetske kompanije: Poznata energetska kompanija „Entega“ našla se na meti brutalnog hakerskog napada za koji se sumnja da je dirigovan iz Rusije. Napadači su u potpunosti paralizovali platni promet, kompletne komunikacione sisteme, ali i elektronske brave na zgradama preduzeća. Zaposleni su bukvalno morali nasilno da provaljuju vrata kako bi ušli u sopstvene kancelarije.
Zapaljivi paketi u avionima: Veliki alarm upalio se nakon misterioznog požara u transportnom kontejneru kompanije DHL na aerodromu u Lajpcigu. Naknadna istraga litvanskih vlasti razotkrila je dobro organizovanu grupu koja je, prema navodima istražitelja, po direktnom nalogu ruske obavještajne službe podmetala zapaljive pošiljke u teretne avione i kamione širom Evrope.
Špijunski dronovi iznad nuklearki: Tokom prošlog leta zabeleženo je više desetina preleta neidentifikovanih dronova iznad ključnih nemačkih aerodroma i unutrašnjih elektrana. Bezbednosne službe i u ovim slučajevima imaju čvrste sumnje koje vode ka Moskvi.
Bivši šef BND-a: Cilj je potpuno rušenje poverenja građana
Bivši zamenik predsednika nemačke spoljne obavštajne službe (BND), Arndt Frejtag von Loringhoven, upozorava da su se ruski kibernetički napadi drastično pojačali i postali agresivniji nakon otpočinjanja vojne invazije na Ukrajinu.
Sa njim je saglasan i šef Kancelarije za zaštitu ustava nemačke savezne pokrajine Turingije, Stefan Kramer, koji situaciju opisuje najcrnjim tonovima:
„Ovo je nesumnjivo najveća hibridna pretnja sa kojom se Nemačka i Evropa suočavaju još od završetka Hladnog rata. Krajnji cilj ovih aktivnosti nije samo izazivanje pojedinačnih incidenata ili materijalne štete, već dugoročno, sistematsko slabljenje otpornosti države i potpuno rušenje poverenja građana u demokratske institucije i sistem“, naglasio je Kramer.
Nemački bezbednosni eksperti zaključuju da bi Moskva u narednom periodu mogla dodatno da intenzivira ove prikrivene operacije. Na taj način, prema njihovim procenama, Kremlj želi da skrene pažnju sa sopstvenih problema na zvaničnom ukrajinskom frontu i maksimalno poveća osećaj nesigurnosti i straha među zapadnim saveznicima.
M. D.
