Rukometna javnost u Srbiji konačno može da odahne, jer bi izostanak sa predstojećeg Svetskog prvenstva 2027. godine označio potpuni kolaps sistema i obesmislio dugoročni ugovor sa Raulom Gonzalesom. Srećom, scenario koji bi nas ostavio u takmičarskom vakuumu uspešno je izbegnut u Vespremu. Iako je revanš protiv Mađarske završen minimalnim porazom (30:31), kapital iz prvog meča bio je dovoljan za prolaz. Iz taktičkog ugla, ovaj dvomeč je jasno pokazao mapu puta i konture selekcije koju „El Komandante“ želi da izgradi. Španski strateg, poznat po staloženosti i rigidnom sistemu sa kratkom rotacijom, uspeo je da u prelomnim trenucima meča nametne granitnu odbranu, a rizična odluka sa igrom „sedam na šest“ u samom finišu ispostavila se kao ključni faktor za ostvarivanje krajnjeg cilja.
Analiza bekovske linije pruža najviše razloga za optimizam. Udarna četvorka preuzela je kompletan teret na svojim plećima. Stefan Dodić je nakon povrede Lazara Kukića preuzeo ulogu apsolutnog lidera na poziciji srednjeg beka, demonstrirajući rukometni IQ znatno iznad svojih godina, dok je Uroš Kojadinović na desnoj strani doneo preko potrebnu racionalnost i stabilnost u posedu lopte. Na levom beku, rotacija između Uroša Borzaša i Miloša Kosa donela je neophodnu probojnost. Posebno raduje povratak u formu Kosa, čiji će predstojeći rad sa Gonzalesom u Partizanu biti od krucijalnog značaja za reprezentativni nivo. Kada se tome doda podatak da nosioci bekovske linije imaju između 23 i 25 godina, jasno je da Srbija poseduje ogroman potencijal koji tek treba da doživi svoj zenit u evropskim okvirima.
Pored bekovskog trija, tihi junak ovog reprezentativnog prozora je pivotmen Dragan Pešmalbek. Tradicionalno profilisan kao odbrambena mašina, popularni Gagi je u Vespremu demonstrirao i vanserijsku napadačku klasu, uspevši da u ključnom napadu materijalizuje grešku Đerđa Fazekaša. Na golu je Dejan Milosavljev još jednom potvrdio status svetskog broja jedan, dok je Vladimir Cupara profesionalno odradio rolu u penal-serijama. Gonzalesov sistem polako dobija poverenje svlačionice, a predstojeći žreb u Minhenu odrediće smernice za januarski šampionat u Nemačkoj. Cilj u vidu plasmana među deset najboljih, što garantuje kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine, sada više ne zvuči kao nerealna euforija, već kao logičan korak u evoluciji srpskog rukometa.
M.M.
