Autonomna vožnja godinama pati od istog problema: ili joj se obećava previše, ili joj se podsmeva prerano. Zato je važnije od reklame ono što se sada vidi u najavi partnerstva Ubera i Nvidije. Ne govori se više o opštoj budućnosti, nego o konkretnom planu: Los Anđeles i San Francisko kao početne tačke 2027, a zatim širenje na 28 gradova do 2028. To je ambiciozno, ali nije fantazija. Još važnije, plan uključuje sporiji put: prvo vozila za prikupljanje podataka, zatim nadzirane operacije, pa tek onda potpuno autonomni nivo 4. U tehnologiji je takva postepenost često bolji znak od velikih parola.
Reuters pritom podseća da Waymo trenutno vodi među komercijalnim robotaksi servisima, dok Tesla i dalje vreba iz pozadine sa ogromnim proizvodnim kapacitetom i drugačijom filozofijom autonomije. Za zainteresovanog čitaoca ovde je najvažniji deo tržišna arhitektura. Budućnost robotaksija možda neće pripasti jednom pobedniku, već platformama koje uspeju da okupe više proizvođača, više softverskih sistema i više gradskih regulatora. Uberov interes zato nije samo da „ima vozila bez vozača“, nego da postane mesto gde različiti autonomni igrači žele da budu prisutni. Drugim rečima, prava borba možda nije ko najbolje vozi bez čoveka, već ko će kontrolisati mrežu u koju će se svi ti automobili jednog dana uključiti.
S.B.
