TEHERAN / VAŠINGTON – Nakon što je Bela kuća poslala predlog od 15 tačaka za prekid neprijateljstava, koji je u Teheranu ocenjen kao „pretenciozan i preteran“, Islamska Republika Iran odgovorila je sopstvenim ultimatumom. Preko posrednika (navodno pakistanskih diplomata), predsedniku Donaldu Trampu dostavljeno je pet ključnih uslova bez kojih Iran neće zaustaviti svoje operacije u regionu.
Zanimljivo je da se u iranskom odgovoru uopšte ne pominje nuklearni program, čime Teheran stavlja do znanja da o tome nema pregovora, dok se fokus prebacuje na čistu vojnu i ekonomsku odštetu:
Lista iranskih zahteva:
Obustava „agresije i atentata“: Trenutni prekid svih vojnih udara i ciljanih likvidacija iranskih zvaničnika i vojnih komandanata.
Bezbednosni mehanizmi: Konkretne, međunarodno garantovane potvrde da Iran više nikada neće biti meta napada sa zapada ili od strane Izraela.
Ratne reparacije: Isplata materijalne štete za svu infrastrukturu uništenu tokom aktuelnih napada.
Regionalni mir: Kraj rata na svim frontovima, uključujući podršku svim grupama „Osovine otpora“ (Hezbolah, Huti, milicije u Iraku i Siriji).
Kontrola nad Ormuzom: Međunarodno priznanje i trajne garancije iranskog suvereniteta i potpune kontrole nad Ormuškim tjesnacem.
Dok Tramp na platformi Truth Social uverava američku javnost da „razgovara sa pravim ljudima u Iranu“ i da su oni „očajni za dogovorom“, zvanični Teheran nastavlja sa podrugljivim tonom, tvrdeći da Vašington „pregovara sam sa sobom“. Ovakva diskrepancija u izjavama ukazuje na to da su pregovori, ako uopšte postoje, u fazi maksimalnog ucenjivanja pre nego što se pređe na realna rešenja.
Iz tvog ugla, stavka broj 5 je „crvena linija“. Priznati Iranu apsolutnu vlast nad Ormuzom značilo bi dati im ključeve svetske energetske kapije, što je za SAD decenijama bilo nezamislivo. Ipak, činjenica da je Tramp povukao ultimatum nakon pretnji energetskim objektima sugeriše da onaj ko kontroliše protok nafte trenutno drži jače karte u rukama.
M. D.
