LOS ANĐELES – Naučnici su izdali hitno upozorenje nakon analize satelitskih podataka za 2025. godinu, koja je otkrila zastrašujuće razmere ispuštanja metana u atmosferu. Metan, gas staklene bašte koji je višestruko snažniji od ugljen-dioksida, trenutno je odgovoran za oko 25% globalnog zagrevanja, a njegove emisije beleže nagli i nekontrolisani porast još od 2007. godine, prenose The Guardian i istraživački timovi sa UCLA.
Fenomen „mega-curenja“ u naftnoj industriji
Istraživanje je lociralo desetine takozvanih „mega-curenja“ širom planete, gde svako pojedinačno ispuštanje ima klimatski uticaj ravan radu jedne velike termoelektrane na ugalj. Glavni krivac je loše održavana infrastruktura u naftnoj i gasnoj industriji. Paradoksalno je to što su ovi problemi tehnički lako rešivi, a ekonomski isplativi, jer bi se „uhvaćeni“ metan mogao prodati kao energent umesto što bespovratno odlazi u atmosferu i zagreva planetu.
Turkmenistan i Teksas kao kritične tačke
Prema podacima projekta Stop Methane, apsolutni rekorder po emisijama je Turkmenistan, čiji je obim curenja opisan kao „teško pojmljiv“. Međutim, problem je globalan: ogromne mrlje metana detektovane su iznad Teksasa (SAD), Venecuele i Irana. Naučnici ističu da ova situacija izaziva veliku frustraciju u stručnim krugovima, jer rešenja postoje i jednostavna su, ali se zbog nedostatka političke volje i pritiska javnosti ne sprovode u praksi.
Deponije kao zanemareni izvori zaraze
Pored industrijskog sektora, ogroman udeo u zagađenju čine deponije komunalnog otpada. Raspadanjem organskog materijala na otvorenom oslobađaju se enormne količine metana, a najkritičnije tačke locirane su u Turskoj, Alžiru, Maleziji i ponovo u SAD. Naučnici naglašavaju da bi pravilno upravljanje otpadom i zatvaranje deponija moglo značajno da uspori globalni porast temperature u kratkom roku, što je ključno za ciljeve postavljene do 2030. godine.
Poziv na hitnu političku akciju
Eksperti upozoravaju da se bez drastičnog smanjenja emisija metana ne mogu postići ciljevi Pariskog sporazuma. Satelitsko nadgledanje u realnom vremenu sada omogućava da se prstom pokaže na direktne krivce, pa se očekuje da međunarodne institucije uvedu stroge kaznene mere za kompanije i države koje ignorišu curenja. „Vreme za izgovore je isteklo, jer sateliti sada vide sve,“ poručuju iz istraživačkog tima sa Kalifornijskog univerziteta.
Ovi podaci iz 2025. i početka 2026. godine jasno pokazuju da je bitka protiv klimatskih promena zapravo bitka protiv metana. Dok se svet fokusira na prelazak na električna vozila, nevidljiva curenja iz starih cevi i sa planina smeća poništavaju veliki deo postignutog napretka, čineći metan najopasnijim „tihim partnerom“ u zagrevanju naše planete.
M. D.
