Titan je jedan od retkih svetova u Sunčevom sistemu koji deluje “kao planeta”: gusta atmosfera, reke i jezera (dodirnuti, doduše, metanom i etanom), i geologija koja stalno intrigira. A onda Seti institut, preko Sajens dejlija, izbaci hipotezu koja zvuči kao mit, ali je matematički sklopljena: Titan je možda nastao kada su se dve starije Saturnove lune sudarile, pre nekoliko stotina miliona godina.
Model Matije Ćuka, Marijam el Mutamid, Džima Fulera i Valerija Lenija opisuje “nestabilnost sistema u dve faze”. Prvo, migracija većih satelita menja gravitacioni raspored, a zatim manji meseci završavaju u izduženim orbitama i raste verovatnoća sudara. U toj priči se uklapa i Hyperion – luna koja se čudno tumba – kao trag dinamičke prošlosti. A prstenovi? U tekstu se navodi da se procene starosti prstenova često stavljaju oko 100 miliona godina, što se lepo uklapa sa kasnijom rundom “razaranja” posle Titanovog formiranja.
Ono što ovu hipotezu čini posebno sočnom je testabilnost. NASA misija Dragonflaj, nuklearno napajani “oktokopter”, trebalo bi da stigne na Titan krajem 2034. Ako na površini pronađe tragove velikog “preoblikovanja” – široko rasprostranjeno obnavljanje reljefa, hemijske anomalije ili geološke potpise velikog događaja – to bi bila podrška ideji da je Titan u suštini proizvod kosmičke saobraćajne nesreće.
Za širu publiku, najlepši deo je poruka: meseci nisu uvek mirni privesci planeta. Oni su ponekad aktivna istorija u pokretu – sistemi koji se sudaraju, preuređuju i stvaraju spektakle poput Saturnovih prstenova. Titan, ako je ova priča tačna, nije “rođen” tiho. Rođen je u udaru koji je promenio čitav Saturnov komšiluk.
S.B.
