Fudbaleri Partizana pretrpeli su u Madridu poraz koji boli znatno više od samog rezultata (3:1), pošto su u okršaju sa Hetafeom na videlo izbile sve sistemske, taktičke i disciplinske slabosti koje već duže vreme opterećuju klub iz Humske.
Nije u pitanju antička grčka tragedija, ali način na koji je srpski predstavnik položio oružje na „Koliseumu“ podseća na najsuroviju stranu sporta. Imati igračku prednost, kontrolu utakmice, pogođenu prečku i stativu, a potom doživeti potpun slom u samom finišu meča, predstavlja jasnu dijagnozu jaza između ozbiljnog evropskog fudbala i trenutnih mogućnosti Partizana. Hose Bordalas je na iskustvo nadmudrio Sašu Ilića, demonstrirajući čuvenu doktrinu „Esto es fútbol, papá“ – pragmatičan, težak i taktički do zla boga uporan fudbal u kom se svaka greška rivala naplaćuje bez milosti. Dok je Hetafe ključnu razliku napravio preko instant pojačanja poput Unala, Mohike i Garsije koji su stigli svega nedelju dana pre meča i odmah rešili utakmicu, Partizan na klupi nije imao taj profil igrača.
Pored taktičkog nadmudrivanja, poraz u Madridu ogolio je i duboke unutrašnje probleme unutar klupske hijerarhije i svlačionice. Reakcija generalnog direktora Danka Lazovića, koji je demonstrativno napustio centralnu ložu posle drugog primljenog gola, najbolje oslikava nivo gnjeva u rukovodstvu. Tolerisanje discipline, povlađivanje pojedinim strancima i kašnjenja na treninge došli su na naplatu kao svojevrsna sportska karma. Pored nesigurnosti golmana Miloševića i defanzivca Đurđevića, ključni problem leži u sebičnosti pojedinih ofanzivaca koji su zanemarili defanzivne zadatke po bokovima. Pred crno-belima je sada nemoguća misija u revanšu, imajući u vidu da je Hetafe u La Ligi na poslednjih 57 gostovanja samo šest puta poražen rezultatom koji Partizanu garatuje prolaz ili produžetke.
M.M.
