BEOGRAD – U Memorijalnom centru „Staro sajmište” u ponedeljak je održana Svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, kojom je odata počast stradalim Jevrejima, Srbima i Romima tokom nacističke okupacije Beograda. Govornici su istakli da ovaj datum nije samo istorijski podsetnik, već i moralna obaveza da se društvo suprotstavi dehumanizaciji i ravnodušnosti koji su nekada vodili u tragediju. Ukazano je na to da Holokaust nije počeo gasnim komorama, već rečima, predrasudama i teorijama zavere, što predstavlja trajnu opomenu za savremeni svet u kojem antisemitizam ponovo beleži dramatičan porast.
„Holokaust je počeo onda kada su ljudi prestali da vide druga ljudska bića kao sebi ravne. Kultura sećanja je brana protiv zaborava, ali i protiv ponavljanja“, poručio je predsednik B’nei B’rit lože „Srbija” Jovan Elazar.
Tokom akademije je naglašeno da je Beograd pre Drugog svetskog rata imao oko 11.000 Jevreja, a da je oko 12.000 građana prestonice i Banata osuđeno na smrt samo zbog svog porekla. Predstavnici Grada Beograda podsetili su na važnost zakonske regulative iz 2016. godine o restituciji jevrejske imovine bez naslednika, ističući da je Srbija po tom pitanju dobila pohvale zvaničnika Izraela i američkog Kongresa. Ocenjeno je da zajedničko istorijsko nasleđe i antifašističke vrednosti čine temelj čvrstog prijateljstva i intenzivnog dijaloga između Srbije i Izraela.
Misija Memorijalnog centra „Staro sajmište” ostaje razvijanje kulture sećanja kroz prelazak sa reči na dela, kako bi se sprečila revizija istorijskih činjenica i izvitoperenje prošlosti. Borba protiv antisemitizma i govora mržnje na društvenim mrežama i ulicama prepoznata je kao ključna za zaštitu osnovnih ljudskih vrednosti. Sećanje na šest miliona Jevreja stradalih širom Evrope služi kao moralni orijentir koji podseća na katastrofalne posledice gubitka granica između dobra i zla, istine i laži.
M. D.
