ANKARA – Američki predsednik Donald Tramp izazvao je novu, ogromnu diplomatsku buru na globalnoj sceni izjavom u Ankari da bi Grenland morao da bude pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, a ne Danske. Tokom zvaničnog sastanka sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, šef Bele kuće je otvoreno poručio da je teritorijalni spor oko ovog strateškog ostrva ozbiljno narušio odnose između Vašingtona i NATO saveznika, koji su odbili da podrže američke pretenzije.
Ovaj radikalni istup američkog lidera, zabeležen ovog utorka, 7. jula 2026. godine, potvrdio je da Tramp tokom svog drugog mandata ne odustaje od ideje aneksije Grenlanda, što izaziva paniku i duboku zabrinutost širom Evrope.
Tramp je pred novinarima u Turskoj bio direktan, naglašavajući da geopolitička realnost u Arktičkom krugu zahteva hitnu reakciju Pentagona.
„Grenland ne koristi Danskoj“: Tramp ukazao na rusku i kinesku pretnju
Američki predsednik je bez uvijanja objasnio zašto smatra da Kopenhagen mora da preda kontrolu nad najvećim ostrvom na svetu:
Sukob unutar alijanse: „To je ono što je narušilo moj odnos sa NATO, jer Grenland ne koristi Danskoj“, istakao je Tramp, izražavajući ogorčenje što evropski saveznici nisu podržali stav Vašingtona uprkos tome što SAD izdvajaju ogroman novac za njihovu zaštitu od Rusije.
Vojni obruč: „Okružen je kineskim i ruskim brodovima i to nećemo da dozvolimo“, naglasio je šef Bele kuće, ukazujući na strateški imperativ američkog prisustva na Arktiku.
Vojna intervencija bila na stolu, Marko Rubio potvrdio pregovore
Trampovo kontinuirano pokretanje ideje o aneksiji Grenlanda tokom drugog predsedničkog mandata išlo je toliko daleko da se u diplomatskim krugovima nije isključivala ni upotreba vojne sile.
Ipak, da su tenzije delimično spuštene na diplomatski teren, potvrdio je američki državni sekretar Marko Rubio tokom nedavnog izlaganja u Kongresu. Rubio je naveo da Grenland „za sada“ ostaje sastavni deo Kraljevine Danske. Prema njegovim rečima, američka administracija je nakon detaljnih analiza privremeno odustala od opcije direktne vojne intervencije, te je umesto toga pokrenula intenzivne pregovore sa zvaničnim Kopenhagenom. Cilj ovih razgovora je drastično jačanje američkog vojnog prisustva i izgradnja novih baza na ostrvu, kako bi se pariralo operacijama Moskve i Pekinga u ovom delu sveta.
M. D.
