VAŠINGTON – Američki predsednik Donald Tramp razmatra opcije za direktnu vojnu akciju protiv Irana, a na stolu su se našli konkretni ciljevi unutar iranskih bezbednosnih struktura. Prema pisanju lista The Telegraph, fokus potencijalnih udara bio bi na jedinicama odgovornim za brutalno suzbijanje antivladinih protesta u kojima su širom Irana stradale stotine ljudi. Trampova administracija ovu operaciju posmatra kao kaznenu meru zbog kršenja ljudskih prava, ali i kao strateški potez za slabljenje uticaja Teherana u regionu. Ipak, odluka o početku napada još uvek nije konačna, jer se unutar vojnog vrha vode intenzivne rasprave o rizicima koje ovakva intervencija nosi.
Američki vojni zapovjednici upozorili su politički vrh da bi bilo kakav udar na iransko tlo izazvao momentalnu i ozbiljnu odmazdu, zbog čega je Pentagonu potrebno dodatno vreme za pripremu. Prioritet je konsolidacija američkih vojnih baza u regionu i postavljanje dodatnih odbrambenih sistema, poput baterija „Patriot”, kako bi se zaštitilo ljudstvo od očekivanih napada balističkim raketama i dronovima. Generali naglašavaju da bi preuranjena akcija bez adekvatne zaštite saveznika u Persijskom zalivu mogla dovesti do regionalnog rata širih razmera koji bi ugrozio globalno snabdevanje energentima u kritičnom trenutku 2026. godine.
Dok Vašington važe opcije, Teheran šalje poruke prkosa, upozoravajući da će svaki napad na njihove bezbednosne službe smatrati objavom rata. Diplomatski izvori ukazuju na to da bi Tramp mogao da iskoristi pretnju vojnom silom kao sredstvo maksimalnog pritiska za postizanje novog, restriktivnijeg sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Međutim, prisustvo konkretnih vojnih ciljeva na predsednikovom stolu sugeriše da Bela kuća ovog puta ide korak dalje od puke retorike. Ishod ove krize zavisiće od brzine kojom će se američke snage utvrditi na terenu, dok svet sa zebnjom iščekuje da li će januar 2026. godine biti upamćen po novom velikom sukobu na Bliskom istoku.
postinfo.rs
