Zemlja ume da čuva priče kao slojevitu knjigu: jedan narod ostavi grobove, drugi dođe vekovima kasnije i iskopa tunel, kao da razgovara sa prošlošću bez reči. Ovih dana se prepričava otkriće iz Saksonije-Anhalt: ispod prastarog grobnog kompleksa vezanog za Balberge kulturu (4. milenijum pre nove ere) pronađen je srednjovekovni podzemni prolaz, takozvani erdštal. U početku je delovalo kao obična jama, a onda su se pojavile male komore, tragovi keramike i struktura koja ne izgleda slučajno.
Erdštali su decenijama zagonetka srednje Evrope. Uski su, nepraktični, često pretesni za „normalno” kretanje. Zato se nude teorije: skrovišta u nemirnim vremenima, skladišta, ritualni prostori, čak i tajni prolazi sa simboličnom ulogom. Posebno intrigira detalj iz lokalnih saopštenja koja su preneli svetski mediji: kao da su srednjovekovni graditelji pazili da ne diraju starije grobove. Da li iz poštovanja, straha ili verovanja — teško je reći, ali sama odluka govori o mentalitetu.
Za čitaoca je ovo lekcija da istorija nije linearna. Ponekad srednji vek „kopa” ispod neolita i ostavlja tunel kao šapat. A arheologija onda mora biti i nauka i strpljenje: da razdvoji slojeve, da ih ne pomeša i da prizna ono najpoštenije — neke tajne možda nikada nećemo objasniti do kraja. Ali ćemo znati da su postojale, i to menja način na koji gledamo zemlju pod nogama.
S.B.
