Beograd neće odustati od zahteva da Zajednica srpskih opština bude hitno formirana. Vlada Srbije će i ubuduće biti fokusirana na neposrednu zaštitu bezbednosti srpskog naroda u pokrajini i nacionalnih interesa.
Ovo su poruke koje se nalaze u „Izveštaju o pregovaračkom procesu sa institucijama privremene samouprave u Prištini, od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023“, juče dostavljenom poslanicima kao materijal za sutrašnju posebnu sednicu o Kosovu i Metohiji, na kojoj će učestvovati i predsednik Aleksandar Vučić.
Na nešto manje od 40 stranica navodi se da je došlo do povećanja krize tokom četiri i po meseca, da su diskriminacija i nasilje nad Srbima sve veće. Tokom ovog perioda zabeleženo je 68 etnički motivisanih napada, što je 25 odsto ukupnih napada koji su se dogodili od kada je na čelo privremenih prištinskih institucija došao Aljbin Kurti.
Uz podsećanje da je pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj u Gotovuši kod Štrpca pokušao da ubije jedanaestogodišnjeg Stefana Stojanovića i njegovog rođaka Miloša (21), kada je na Badnji dan pucao na njih, da su Srbi hapšeni na administrativnim linijama pod lažnim optužbama za ratne zločine, zbog čega su naši ljudi podigli barikade, ističe se da „isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne privremene institucije samouprave u Prištini, koje od dolaska na vlast Kurtija, u kontinuitetu, pojačavaju sistemsku diskriminaciju Srba uz uporno odbijanje i kršenje svih dogovora koji su do sada postignuti u okviru dijaloga“:
– Umesto da jasno osude očiti zločin, prištinski zvaničnici su ga okarakterisali kao napad na mlade osobe iako je očito da je na mladiće pucano zbog njihove pripadnosti srpskom narodu. Sličnu logiku u „osudi“ događaja upotrebili su gotovo svi međunarodni zvaničnici u pokrajini, što je teško razumljivo, a još nerazumljivije što se napad u Gotovuši odigrao gotovo istovremeno sa predajom odgovora komandanta Kfora srpskoj strani o zahtevu za povratak dela srpskih snaga na KiM.
Poslanici će raspravljati i o tenzijama koje Priština stalno izaziva ne dozvoljavajući korišćenje tablica sa srpskim oznakama uprkos dogovoru u Briselu, podsećanje da je oko 300 pripadnika specijalnih snaga nelegalno upalo u severni deo Kosovske Mitrovice, a pripadnici ROSU oklopnim vozilom „zalutali“ u vrtić u Leposaviću…
Ovaj izveštaj samo je nastavak prethodnog dokumenta o kome su poslanici, takođe na sednici o Kosovu i Metohiji raspravljali prošle godine. Tekst tada nije uspeo da dobije konsenzus političkih partija, iako je on zapravo samo pregled događaja koji su se dešavali i pozicija Vlade da joj je cilj očuvanje našeg naroda i teritorijalnog integriteta, čime bi bila poslata poruka da je stav vlasti i opozicije oko južne srpske pokrajine isti.
Milorada Dodika sa zapadnim inicijativama u vezi sa KiM, kao i situacijom u južnoj pokrajini.
Dodik je izjavio da podržava pristup koji Srbija ima, pokušavajući da nađe najbolje mirovno rešenje i održi svoj teritorijalni integritet, što je logično.
– Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 je nešto što to apsolutno garantuje Srbiji, bez obzira ako to ignorišu neki Eskobar i Lajčak. To mi ne moramo ignorisati i moramo potencirati da je SB UN putem svoje rezolucije zadržao teritorijalni integritet Srbije i mogućnost da se na KiM vrate njene izvršne funkcije. Na tome treba ostati – rekao je Dodik i dodao da Srbija ne mora ništa da prihvati kada je reč o KiM.
Inače, lideri su se dogovorili da Vučić u narednih mesec dana poseti više mesta u RS, posebno siromašnije opštine, za koje će Srbija pripremiti značajnu finansijsku pomoć i podršku u infrastrukturnim projektima. S. M.
