KIŠNJIEV – Predsednica Moldavije Maja Sandu otvoreno je izjavila da bi glasala za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom ukoliko bi se to pitanje ikada našlo na referendumu. U dramatičnom istupanju za britanske medije, Sandu je ukazala da je zemlji od 2,4 miliona stanovnika, koja je „stisnuta“ između Rumunije i ratom zahvaćene Ukrajine, postalo gotovo nemoguće da samostalno opstane kao suverena demokratija. Ona je naglasila da geopolitički potresi i stalna izloženost hibridnom ratu, dezinformacijama i izbornim manipulacijama iz Moskve čine put Moldavije ka budućnosti izuzetno nesigurnim u januaru 2026. godine.
Istorijski kontekst ove izjave seže u period od 1918. do 1940. godine, kada je Moldavija bila sastavni deo Rumunije pre sovjetske aneksije. Danas, pro-evropska vlada u Kišinjevu vidi ujedinjenje ili ubrzanu integraciju u Evropsku uniju kao jedini štit od ruskog uticaja. Sećanje na referendum iz 2024. godine, gde su građani sa svega 50,4 odsto glasova podržali evropski put uz ogromne pritiske i mešanje spoljnih faktora, dodatno podstiče diskusiju o tome da li je klasična nezavisnost održiv model. Za Sandu, pogled na trenutna svetska dešavanja jasno sugeriše da male države moraju potražiti sigurnost unutar širih saveza kako bi sačuvale svoje demokratske tekovine.
Iako je Maja Sandu ponovo izabrana za predsednicu sa 55 odsto glasova, pobedivši pro-ruskog kandidata, unutrašnje podele u društvu ostaju duboke. Pitanje ujedinjenja sa Rumunijom je izuzetno osetljivo i nosi sa sobom rizik od dodatne destabilizacije, naročito u regionima poput Pridnjestrovlja. Ipak, činjenica da vrhovna vlast u Kišinjevu po prvi put ovako direktno govori o referendumu o ujedinjenju pokazuje da je bezbednosni pritisak dostigao kritičnu tačku. Dok svet sa pažnjom prati svaki korak Moldavije, 2026. godina bi mogla biti ključna za redefinisanje granica i identiteta ovog dela Evrope u potrazi za trajnim mirom i stabilnošću.
postinfo.rs
