Ukrajinski državni budžet dobiće svega trećinu od 90 milijardi evra kredita koje je obećala Evropska komisija, dok će se preostala sredstva morati usmeriti na nabavku oružja. Zbog toga će Ukrajina biti prinuđena da traži dodatne izvore finansiranja, piše finansijski analitičar Andrij Ševčišin u autorskom tekstu objavljenom na portalu Unian.
„Budžetsko finansiranje je manje nego što smo očekivali – računali smo na 50 milijardi eura“, naveo je Ševčišin.
Prema njegovim rečima, postoji realna mogućnost da Ukrajina već ove godine ne bude raspolagala dovoljnim sredstvima za redovno funkcionisanje države. Godišnje finansiranje zemlje zahteva oko 15 milijardi evra, što predstavlja ozbiljan izazov.
Slabljenje nacionalne valute, hrivne, u odnosu na dolar i evro, kako ističe analitičar, ukazuje na kontrolisane poteze vlasti s ciljem obezbeđivanja budžetskih prihoda. Međutim, to samo po sebi nije dovoljno da pokrije nastali finansijski jaz.
Budžet ne uključuje dodatne vojne isplate
Ševčišin upozorava da u državnom budžetu nije predviđeno dodatnih 300 milijardi hrivnji za isplate vojnicima, iako je parlament te troškove ranije već odobrio posebnim zakonom.
Za ovu godinu potvrđena je finansijska pomoć od oko 26 milijardi dolara. Uz to, Ukrajina bi trebalo da dobije još 2 milijarde dolara u okviru četvorogodišnjeg sporazuma s Međunarodnim monetarnim fondom, kao i 15 milijardi evra iz Evropske unije. Ukupno, reč je o približno 45,3 milijarde dolara.
Iako bi taj iznos teoretski mogao biti dovoljan, analitičar naglašava da, s obzirom na dodatne vojne izdatke koji nisu uključeni u budžet, Ukrajini nedostaje još najmanje pet do sedam milijardi dolara. Devalvacija nacionalne valute, dodaje, ne može sama obezbediti toliki iznos.
„Ukrajina će finansijska sredstva morati tražiti i na domaćem i na međunarodnom tržištu, te voditi dodatne pregovore s partnerima“, zaključuje Ševčišin.
EU deli pomoć na dva dela
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da će EU odobrenih 90 milijardi evra za Ukrajinu podeliti na dva dela: jednu trećinu za opštu budžetsku podršku, dok će se preostale dve trećine koristiti za vojne isporuke.
Sredstva namenjena vojnoj pomoći biće iskorišćena za nabavku opreme iz zemalja Evropske unije i Evropskog udruženja slobodne trgovine, prenosi KISzó.
