Poslednjih mesec dana aromaterapija je ponovo svuda: difuzeri u dnevnoj sobi, par kapi na jastuku, “mirisna rutina” posle napornog dana. Nije slučajno – kada je tempo brz, ljudi traže nešto što deluje odmah i ne traži mnogo vremena. Miris lavande, nane ili eukaliptusa često ne “leči”, ali može da promeni osećaj u telu: uspori disanje, pošalje signal da je dan gotov i da je vreme za pauzu. Stručni sažeci u poslednje vreme zato sve češće aromaterapiju opisuju kao kombinaciju mirisa i rituala, gde je efekat obično blag, ali nekima baš dovoljan da se “spuste” za nijansu.
Tu je, međutim, važna granica: etarska ulja su koncentrisana i zato pravilo broj jedan glasi – ne piju se i ne koriste se “na svoju ruku” kao lek. Kada se stavljaju na kožu, gotovo uvek treba razblaživanje u baznom ulju, jer u suprotnom mogu da iritiraju, pogotovo kod osetljivih osoba. Kod udisanja, manje je često više: blaga aroma u prozračenoj prostoriji je sasvim druga priča u odnosu na direktno udisanje iz bočice, naročito ako neko ima astmu ili problem sa disajnim putevima.
U Srbiji je trend lako primenljiv: apoteke, drogerije i pijace nude ulja i mešavine, a difuzer je postao standardan poklon. Dva mikro-saveta za bezbednu upotrebu bez paranoje: prvo, kreni sa kratkim trajanjem i slabijom koncentracijom, pa vidi kako reaguješ; drugo, ako imaš decu ili kućne ljubimce, biraj blaže opcije, drži bočice van domašaja i obavezno provetri – “prijatno” ne sme da postane “prejako”. Aromaterapija je najbolja kad ostane ono što i jeste: mali, mirisan prekidač za mirniji kraj dana.
S.B.
