PEKING – CAIXIN“ je jedan od najuticajnijih ekonomskih i poslovnih medija u Kini, često poređen sa kombinacijom Blumberga i Finanšel Tajmsa za kinesko tržište. Poznati su po ozbiljnim analizama ekonomije, investicija, geopolitike i kineskih kompanija. Velika je čast što se jedan ovakav medij bavi istorijskom posetom predsednika Aleksandra Vučića Kini.
Tekst prenosimo u celosti:
„Kinesko-srpski zaokret ka visokim tehnologijama — od mostova do robota.
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao u Peking 24. maja u četvorodnevnu državnu posetu, sa sobom nije doneo samo tradicionalnu diplomatsku dobru volju. Očekuje se da će biti potpisano više od 30 sporazuma koji će obezbediti približno milijardu evra novih kineskih investicionih obaveza. Međutim, pravi značaj Vučićeve posete ne leži u samim brojkama, već u prirodi tih poslova.
Godinama je kinesko ekonomsko prisustvo u Srbiji — kao i u velikom delu sveta u razvoju — bilo definisano tradicionalnom infrastrukturom i eksploatacijom resursa. Sada se ta paradigma menja. Peking i Beograd unapređuju svoje „čelično prijateljstvo“ preusmeravanjem fokusa ka visokotehnološkoj proizvodnji i naprednim tehnologijama, čime označavaju novu fazu pragmatične saradnje Kine i Evrope.
Najupadljiviji simbol ove tranzicije jeste projekat humanoidnih robota u srpskom gradu Šapcu. Projekat predvode šangajska kompanija Zhiyuan Robotics i proizvođač auto-delova Minth Group, a inicijativa je privukla Vučićevu pažnju još u februaru. Nakon demonstracije proizvoda, Vučić je ocenio da bi ovaj poduhvat mogao postati jedna od najvećih investicija u istoriji Srbije.
Uz početno ulaganje od 100 miliona evra, planirano je da pogon u Šapcu formalno počne sa radom sredinom 2026. godine. Ambiciozni projekat takođe predviđa izgradnju do 50 „data factory“ centara između 2026. i 2030. godine. Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla postati ključni evropski centar za industriju humanoidne robotike, sa primenom od kućne asistencije i pomoći osobama sa invaliditetom do granične bezbednosti. To predstavlja ogroman iskorak u odnosu na puteve i mostove koji su ranije dominirali bilateralnom saradnjom, stavljajući industrije budućnosti i pametnu ekonomiju u samo središte odnosa dve zemlje.
Istovremeno, kineski proizvođači automobila koriste jedinstvenu geopolitičku poziciju Srbije kako bi odgovorili na sve neprijateljskije trgovinsko okruženje u Evropi. Zajedničko preduzeće kineske kompanije Jiangling Motors Corporation Group i francuskog Renault — poznato kao JMEV — uspostavlja fabriku u Sremskoj Mitrovici. Sa početnim godišnjim kapacitetom od 3.000 do 5.000 vozila, očekuje se da prvi automobili siđu sa proizvodne trake do kraja 2026. godine.
Strateški značaj fabrike JMEV prevazilazi tradicionalnu automobilsku proizvodnju. Koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, kao i bescarinski pristup Srbije tržištu Evropske unije, kineski proizvođači električnih vozila mogu efikasno zaobići trgovinske barijere koje trenutno podiže Brisel. Proizvodna baza u Srbiji omogućava tim kompanijama lokalizaciju proizvodnje i bolje prilagođavanje zahtevima evropskog tržišta.
Ovaj tehnološki zaokret menja samu strukturu kinesko-srpskog partnerstva. Ranije je zaštitni znak tog odnosa bila industrijska sinergija, oličena u tome što je kineska kompanija HBIS Group preuzela i revitalizovala posrnulu železaru u Smederevu. Novi talas ulaganja u visokotehnološku proizvodnju podiže tu saradnju na viši nivo u okviru globalnog lanca vrednosti.
Za Srbiju, kineski kapital više nije samo pitanje finansiranja teške industrije. On postaje katalizator industrijske modernizacije, koji pomaže ublažavanju domaćeg nedostatka radne snage i istovremeno gradi suverene kapacitete u naprednoj proizvodnji. Za Kinu, Srbija učvršćuje svoju ulogu nezaobilazne strateške tačke ulaska u Evropu. Dok evropske vlade sve više insistiraju na lokalizovanoj proizvodnji i bezbednosti lanaca snabdevanja, Srbija kineskim kompanijama nudi fleksibilno utočište za industrijsko pozicioniranje i tehnološko testiranje.
Tradicionalni model „kineski kapital plus kineski inženjering“ ubrzano evoluira u novu formulu: kineska tehnologija plus geografska prednost Srbije plus evropsko tržište. Ova promena obezbeđuje obostrano koristan odnos. Srbiji donosi veće ekonomske koristi, dok kineskim kompanijama pruža model za održivo širenje u Evropi.
Ova strateška evolucija odvija se u kontekstu agresivne politike Evropske unije poznate kao „de-risking“. Od pooštravanja kontrole stranih direktnih investicija, preko antisubvencijskih istraga protiv kineskih električnih vozila, do uvođenja Mehanizma za ugljenično prilagođavanje na granicama (CBAM), Brisel stvara veoma zahtevan regulatorni okvir za kineske kompanije.
U takvom okruženju, kinesko-srpsko partnerstvo predstavlja pragmatično zaobilazno rešenje. Kombinovanjem kineske tehnologije sa geografskim položajem Srbije — zemlje koja nije članica EU, ali je snažno integrisana sa evropskim tržištem — Peking je stvorio važnu tampon-zonu. Projekti poput fabrike robotike u Šapcu i pogona JMEV imaju visok nivo lokalizacije, što može ublažiti evropsku zabrinutost zbog montažnih pogona sa malim lokalnim učešćem. U poređenju sa modelom direktnog izvoza, uključivanje kineske proizvodnje u lokalni evropski lanac snabdevanja znatno je prihvatljivije regionalnim tržištima.
Vučić je otvoreno kritikovao zapadni protekcionizam, pozivajući Evropu da se ne zatvara prema svetu. Nedavno je izjavio da EU treba da odbaci strah i sumnju prema Kini, ističući da razumna politika 21. veka podrazumeva saradnju sa svim velikim globalnim akterima. Njegova retorika ukazuje na to da pojedine evropske zemlje odbacuju logiku konfrontacije sa Pekingom po principu „nulta suma“, te umesto toga pokušavaju da pronađu ravnotežu između bezbednosnih pitanja i ekonomske realnosti.
Naravno, izazovi ostaju. Partnerstvo će morati da se prilagodi sve strožim pravilima Evropske unije i zabrinutosti pojedinih država članica zbog konkurencije. Ipak, ukoliko ove visokotehnološke inicijative donesu konkretne rezultate — poput otvaranja radnih mesta, transfera tehnologije i industrijske modernizacije — one će predstavljati snažan dokaz da pragmatična, tržišno zasnovana saradnja između Kine i Evrope nije samo moguća, već i neophodna.
Ćiu Liping je viši istraživač Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Centralne i Istočne Evrope pri Univerzitetu Ningbo. Ćian Hao je specijalni istraživač istog instituta“.
M. D.
