U nemačkim dokumentima vodi se hladno kao „A-četiri”, ali u pamćenju ostaje kao Fau-2: prvi praktični balistički projektil i, paradoksalno, prvi ljudski napravljen objekat koji je dodirnuo prag svemira. Kako piše Britanika, prvi uspešan let zabeležen je 3. oktobra 1942. u Penejmindeu, pod okom Vernera fon Brauna i generala Valtera Dornbergera. Dve godine kasnije, u septembru 1944, rakete kreću ka Londonu, a potom i ka Antverpenu – gradovima koji pamte jezivu tišinu posle udara, jer Fau-2 stiže brže od zvuka.
Misterija oko Fau-2 nije samo u tehnologiji, već u tome gde je „nestajala”. Posle savezničkog bombardovanja Penejmindea u avgustu 1943, proizvodnja se seli u podzemni kompleks Mitelverk, povezan sa logorskim sistemom Dora-Mitelbau. Smitsonijanov Nacionalni muzej vazduhoplovstva i svemira otvoreno podseća da je oružje građeno prisilnim radom, i da broj žrtava u proizvodnji premašuje broj poginulih od samih udara. Tu nastaje jezivo pitanje: kako je projekat briljantnog inženjeringa postao crna rupa ljudskosti, gde planovi putuju brže od savesti.
U epizodama koje zvuče kao špijunski roman, delovi rakete završavaju u neutralnoj Švedskoj 13. juna 1944, u incidentu kod Bekenboa, dok poljski pokret otpora u maju 1944. izvlači ostatke iz Blizne i šalje ih Saveznicima u akciji „Most tri”. I zato je Fau-2 i mit i dokument: rođena kao oružje osvete, završila kao uvod u svemirsku eru, a između ta dva sveta ostala je priča o tunelima, imenima i datumima koji ne blede.
S.B.
