BEOGRAD – Delegacija Venecijanske komisije boravi u Beogradu gde sprovodi niz sastanaka povodom usvojenog seta pravosudnih zakona, u javnosti poznatih kao „Mrdićevi zakoni“. Cilj posete je priprema savetodavnog mišljenja o ovim zakonskim rešenjima, a ministar pravde Nenad Vujić ističe da je Srbija sama inicirala ovaj proces kako bi otklonila sve sumnje u pogledu nezavisnosti sudstva.
Savetodavno mišljenje, a ne presuda
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ministar Vujić je pojasnio pravnu prirodu razgovora sa predstavnicima Komisije:
Inicijativa Srbije: Ministar podseća da je Komisija došla na poziv Beograda radi dobijanja stručnih saveta.
Moguće korekcije: „Komisija nije sud i njene odluke nisu presude. Ipak, ako bude suštinskih primedbi na zakone, izvršićemo neophodne korekcije“, naveo je Vujić.
Odgovor na kritike: Razgovarano je o primedbama stručne javnosti za koje ministar tvrdi da u većem delu „ne stoje“, kao i o samoj proceduri usvajanja.
Spor sa Briselom: „Paušalne ocene ili konkretni problemi?“
Evropska unija je prethodno ocenila ove zakone kao „korak unazad“ u reformi pravosuđa, što je naišlo na oštru reakciju domaćeg ministarstva:
Pitanje procedure: Vujić objašnjava da zakoni nisu usvojeni po hitnom postupku, već na predlog narodnog poslanika, što je ustavno pravo svakog nosioca vlasti.
Zahtev za preciznošću: Ministarstvo je zatražilo od EU konkretna rešenja i primedbe, smatrajući da su dosadašnje ocene Brisela bile opšte i paušalne.
Rasterećenje sudstva: Vujić odbacuje tvrdnje o ugrožavanju nezavisnosti, ističući da je uvođenje trećeg suda neophodno zbog preopterećenosti sudija i administracije.
Gemini said
VENECIJANSKA KOMISIJA U BEOGRADU: Analiza „Mrdićevih zakona“ i odgovor ministra Vujića Briselu
BEOGRAD – Delegacija Venecijanske komisije boravi u Beogradu gde sprovodi niz sastanaka povodom usvojenog seta pravosudnih zakona, u javnosti poznatih kao „Mrdićevi zakoni“. Cilj posete je priprema savetodavnog mišljenja o ovim zakonskim rešenjima, a ministar pravde Nenad Vujić ističe da je Srbija sama inicirala ovaj proces kako bi otklonila sve sumnje u pogledu nezavisnosti sudstva.
Savetodavno mišljenje, a ne presuda
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ministar Vujić je pojasnio pravnu prirodu razgovora sa predstavnicima Komisije:
Inicijativa Srbije: Ministar podseća da je Komisija došla na poziv Beograda radi dobijanja stručnih saveta.
Moguće korekcije: „Komisija nije sud i njene odluke nisu presude. Ipak, ako bude suštinskih primedbi na zakone, izvršićemo neophodne korekcije“, naveo je Vujić.
Odgovor na kritike: Razgovarano je o primedbama stručne javnosti za koje ministar tvrdi da u većem delu „ne stoje“, kao i o samoj proceduri usvajanja.
Spor sa Briselom: „Paušalne ocene ili konkretni problemi?“
Evropska unija je prethodno ocenila ove zakone kao „korak unazad“ u reformi pravosuđa, što je naišlo na oštru reakciju domaćeg ministarstva:
Pitanje procedure: Vujić objašnjava da zakoni nisu usvojeni po hitnom postupku, već na predlog narodnog poslanika, što je ustavno pravo svakog nosioca vlasti.
Zahtev za preciznošću: Ministarstvo je zatražilo od EU konkretna rešenja i primedbe, smatrajući da su dosadašnje ocene Brisela bile opšte i paušalne.
Rasterećenje sudstva: Vujić odbacuje tvrdnje o ugrožavanju nezavisnosti, ističući da je uvođenje trećeg suda neophodno zbog preopterećenosti sudija i administracije.
Ključne tačke spora oko „Mrdićevih zakona“
M. D.
