Vesić: U 2024. još 166 km autoputeva i brzih saobraćajnica i brza pruga do Subotice

„Kada su u pitanju autoputevi i brze saobraćajnice, mi smo u 2023. godini izgradili i pustili u saobraćaj 87,43 kilometara autoputa i brzih saobraćajnica. To je zaista impozantan broj kilometara i govori o tome koliko mi investiramo“, rekao je Vesić Tanjugu.

Najavio je da ove godine treba da se završi brza saobraćajnica Šabac-Loznica u dužini od 54 km i dodao da je kompanija Azvirt obećala predsedniku Aleksandru Vučiću da će do kraja 2024. pustiti brzu saobraćajnicu.

Drugo, treba da se pusti deo deonice 2 i cela deonica 3 u dužini od 46 km autoputa na Moravskom koridoru, kaže Vesić i podseća da je u 2023. otvoreno za saobraćaj skoro 28 km autoputa.

„Deo deonice 2 je od Košava do Trstenika, to je 19,7 km i treba da se pusti deo od Preljine do petlja Adrani u dužini od 26,3 km, što znači da ćemo u 2024. godini imati i Kraljevo i Trstenik na mreži autoputeva“, rekao je Vesić.

Dodao je da treba u 2024. da se završi i deo obilaznice Iverak-Lajkovac u dužini oko 5,4 km.

Takođe, očekuje da se u drugoj polovini ili krajem godine završi i deonica autoputa Kuzmin-Sremska Rača u dužini od 18 km, koja je deo autoputa Beograd-Sarajevo.

Najavio je da će do kraja septembra biti završena i deonica „Miloša Velikog“ od Pakovraće do Požege u dužini od 19,5 km, pošto je već skoro završen tunel Laz i treba izvođači da izađu iz stene u tunelu Munjino brdo.

„Odmah krećemo da gradimo sa istom kompanijom Požega-Duga Poljana, prvu i desetu deonicu, kako bismo nastavili autoput prema Crnoj Gori“, naveo je Vesić.

Poslednje planirano do kraja 2024. jeste puštanje u saobraćaj dela brze saobraćajnice na Dunavskom koridoru od oko 23 km između izlaza sa autoput Beograd-Niš do petlje Požarevac.

„To znači da će na srpsku mrežu autoputeva biti priključeni i Kraljevo, Trstenik, Požega, Požarevac, Loznica i Valjevo“, naglasio je Vesić.

Dodao je da će biti urađen i nastavak brze saobraćajnice ka Bjeljini od Slepčevića do Badovinaca.

Podseća da je u 2023. u aprilu otvorena brza saobraćajnica Novi Beograd-Surčin od 7,9 km, otvoren Moravski koridor na delu Pojate-Koševi u dužini od 27,83 km.

Prvo je pušteno 16,95 km, a potom i 10,78 km. Zatim je kompletirana obilaznica oko Beograda do Bubanj Potoka sa dodatnih 9,6 km.

Takođe, puštena je u poluprofilu prva deonica autoputa Niš-Merošina, od Merošine do Beloljina od 5,5 km i pušten je autoput Ruma-Šabac od 24,6 km, kao i most preko Save u Šapcu koji je duži od jednog kilometra i pred sam kraj 2023. u saobraćaj je puštena i brza saobraćajnica Valjevo-Lajkovac u dužini od 13 km, naveo je Vesić.

Na pitanje koji su bili rezultati građevinskog sektora u 2023, istakao je da je to bila dobra dobra godina, što je retkost u Evropi.

Rekao je da je u trećem kvartalu 2023. porast vrednosti izvedenih radova u Srbiji bila 19,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine, kao i da je ukupna vrednost izvedenih radova posmatrana u cenama u trećem kvartalu povećana za 15,8 odsto.

Naglasio je da je u 2023. zabeležen i rast broja zaposlenih u građevinskoj industriji Srbije i da se sada taj broj približava 180.000.

Ministar je napomenuo da je za kapitalne investicije u 2024. opredeljeno više od četiri milijarde evra iz republičkog budžeta.

Kada je reč o završetku brze pruge do mađarske granice, Vesić je rekao da će biti potrebno još dva do tri meseca za testiranje i očekuje da u martu 2025. bude puštena u saobraćaj brza pruga između Beograda i Subotice, kada će putovanje trajati samo sat i deset minuta.

Mađari će njihovu deonicu brze pruge do Budimpešte završiti do 2026. godine, rekao je Vesić Tanjugu.

Na pitanje kada kreće gradnja brze pruge do Niša, ministar kaže da se ovog meseca puštaju tri tendere za nadzor na tri deonice i očekuje da ćemo do juna imati i tendere za izgradnju i da će do decembra početi izgradnja na prvoj deonici.

Naveo je da će ta pruga biti dužine 230 km i da će kada bude gotova od Beograda do Niš moći da se stigne za oko 100 minuta.

Vesić je podsetio da je sa Vladom Severne Makedonije potpisan memomrandum o saradnji za brzu prugu Niš-Skoplje i naveo da je naš deo dug 136 km, a njihov oko 50 km pruge.

Vesić u 2025. godine očekuje i uključivanje u saobraćaj novih vozova na regionalnim prugama – 18 novih elektromotornih garnitura, koji će saobraćati prema Novom Sadu, Valjevu, Užicu, Nišu, Prijepolju, Kraljevu…

Rekao je da će se raditi i na projektu rekonstrukcije više od 2.000 kilometara regionalnih pruga, što nas čeka u budućnosti, kao i da će se prvo raditi pruga od Pančeva prema Zrenjaninu, Kikindi i Subotici.

Druga pruga koja će se raditi je od Subotice, Sombora, Bogojeva, Sajlova i Novog Sada u dužini oko 150 km, zatim pruga između Vrbasa i Sombora od 50 kilometara, 208 km barske pruge između Valjeva i Vrbnice…

Vesić kaže da će se rekonstruisati i pruga između Kraljeva i Kragujevca, kao i deonica od Kraljeva do Požege, čime će se ta pruga vezati na prugu Beograd-Bar.

„Mi ćemo, kada budemo radili tu prugu Stalać-Kraljevo-Rudnica, koja je na samoj administrativnoj liniji sa KiM, od Raške produžiti prugu do Novog Pazara. Tako da nas čekaju zaista burne godine kada je u pitanju investiranje u infrastrukturu“, rekao je Vesić.

Po pitanju obnove postojeće putne mreže, kaže da je u rekonstrukciju puteva u 2023. uloženo oko 350 miliona evra u oko 500 km puteva, što je najviše do sada.

Napominje da u Srbiji ima oko 14.000 km putne mreže ne računajući autoputeve i brze saobraćajnice, od čega je potrebna rekonstrukcija oko 7.000 do 8.000 km puteva.

„Predsednik Vučić je najavio veliku kampanju u kojoj treba da obezbedimo prvo milijardu evra, pa dodatnih milijardu. Sa prvom milijardom treba da uradimo prvo oko 2.000 kilometara puteva i posle još 2.000 km“, dodao je Vesić.

Očekuje da če 2025. godine domaće putarske firme dobiti ugovore na četiri godine za realizaciju tog posla.

Vesić je podsetio da je Srbija u 2023. uvela zajednički tag za plaćanje putarine sa Severnom Makedonijom, kao i da su potpisani ugovori za uvođenje zajedničkog taga sa Hrvatskom i Crnom Gorom.

Očekuje da to bude urađeno do proleća i dodaje da se vode pregovori o tome i sa Albanijom, Italijom, Grčkom i BiH.

Sa Mađarskom je nešto komplikovanija situacija jer su tamo vinjete, ali jeste u planu da i sa tom zemljom integrišemo naplatu putarine, tako što bi se vinjeta kupovala preko našeg taga, ali je tu potrebno malo više posla, rekao je Vesić.

Navodi da je u 2023. od naplate putarine dobijeno rekordnih skoro 40 milijardi dinara i da se očekuje još više u 2024. godini.

„Kad su u pitanju pruge, mi smo prevezli šest miliona putnika u 2023. godini, što je zaista neverovatno“, naglasio je Vesić.

Kaže da je u 2023. vozom u Srbiji prevezeno rekordnih više od sedam miliona putnika i naglasio da se zaista događa renesansa srpskih železnica, jer će kada budu završeno svi predviđeni projekti biti još više putnika.

„Takođe na beogadskom aerodromu Nikola Tesla smo imali skoro osam miliona putanika, a Er Srbija je prevezla 4,1 milion putnika. To su sve rekordi, a obraraju ih i aerodrom Konstantin Veliki u Nišu. Sve vam to govori o tome kako se razvija naš saobraćaj i koliko saobraćaj postaje značajan za našu privredu“, naveo je Vesić.

Na pitanje da li su se odazvale okolne države na poziv koji su uputili Srbija i Mađarske da se pridruže izgradnji brze pruge, on je rekao da su on i kolega iz Mađarske ministar Janoš Lazar pozvali, osim Makedonaca, i Bugare, Turke, Grke i Albance da grade brzu prugu kako bi ceo region bio povezan.

Naveo je da bi onda postojala međunarodna brza pruga i da bi sve zemlje imale i mnogo veću zaradu od železnice.

Vesić je rekao da je važan železnički pravac prema Skoplju, Solunu i Atini, ali i prema Bugarskoj i Istanbulu.

Podsetio je da se radi na rekonstruciji pruge Niš – Dimitrovgrad koja će biti za brzinu od 120 km na sat i dodao da Srbija sa Bugarskom dogovara i novu trasu brze pruge od Niša do Bugarske.

„Bugari već rade od Sofije prema Dragomanu za brzinu vozova od 160 km na sat, a Turci kreću da rade prugu od Istanbula do tursko-bugarske granice. I mi možemo da imamo taj krak brze pruge prema Sofiji i Istanbulu. Tog trenutka Srbija postaje saobraćajno najznačajnija zemlja Zapadnog Balkana, jer sve brze pruge idu preko Srbije i prema Istanbulu, Solunu, sutra prema Atini, Budimpešti, Beču, Pragu“, naveo je Vesić za Tanjug.

Na pitanje koliko će izgradnja Ekspa uticati na građevinarstvo, rekao je da to nije samo beogradski projekat već projekat koji će pokrenuti celu zemlju, jer se 2027. očekuje veliki broj posetilaca koje treba primiti.

Naglasio je da je zato značajno što je otvoren rekonstrusani Sava centar koji je najbolji kongresni kapacitet od Beča do Istanbula.

Vesić je dodoa da će Ekspo pokrenuti i izgradnju novih hotela visoke kategorije, ali ne samo u Beogradu već i u Novom Sadu, Nišu i drugim delovima zemlje.

Tako da je Ekspo razvojna šansa za čitavu Srbiju, jer će imati ogroman uticaj na razvoj privrede i domaći BDP, naglasio je Vesić.