Virusne infekcije još uvek haraju među osnovcima i predškolcima, te se javljaju glavobolje, malaksalost, temperatura, kašalj… U pojedinim školama učenici izostaju zbog bolesti, pa se dogodi da su učionice poluprazne. Sve traje od sedam do 10 dana, ali je potrebno mirovanje i izdvajanje iz kolektiva kako se virus dalje ne bi širio.
Tako je, recimo, tokom jučerašnjeg dana u jednoj školi na Novom Beogradu, od 30 u razredu prisustvovalo samo njih 14.
– Malaksalost, neka temepratura od 37 koja lomi, kašalj. Pomislila sam da nije kraken, jer sada se taj oblik korone najviše širi, međutim, nakon testiranja utvrdili smo da nije kovid. Uradili smo laboratoriju i videli da se ipak radi o mešavini bakterijske i virusne infekcije, pa smo uzeli terapiju – kaže Milica J. iz Beograda, majka osnovca.
Tokom februara i marta među decom najviše haraju virusne infekcije. Prolećne temperature izmamile su decu, što je uz malu neopreznost dodatno doprinelo širenju infekcija.
– Moj sin je igrao košarku pre nekoliko dana ispred zgrade, naravno svi su skinuli jakne i raskomotili se. Sada je njih četvoro prehlađenih. Temperatura do 38, kašalj, ali uz odmor i terapiju biće bolje – kaže Milan S. otac četrnaestogodišnjaka.
Nedostatak apetita
Osim temperature, malaksalosti, glavobolje mališani se žale i na nedostatak apetita.
– Već treći dan dete ne ide u školu, nema visoku temperaturu, ali je malaksao, boli ga glava, ne jede ništa – rekla nam je majka jednog prvaka.
Šta se dešava sa decom?
Lekari objašnjavaju da ništa nije iznenađujuće za ovo doba godine, i da respiratorne infekcije kruže među decom. Na udaru su osnovci, ali i predškolci.
Pedijatar DZ Čukarica, dr Dejan Jonev kaže da je sve to sezonski i da je potpuno očekivano. Treba se javiti lekaru, uzimati vitamine i ono što lekar preporuči, naravno decu treba isključiti obavezno iz kolektiva.
– To je sezonska virusna infekcija, ništa sa visokom temperaturom. Ide kašalj, glavobolja- Žale se deca na malaksalost, da ih bole mišići, gubitak apetita, neki umor. Traje nekih nedelju do 10 dana, treba da miruju i da se drže van kolektiva kako se to dalje ne bi širilo, uz dosta tečnosti, vitamina i uz snižavanje temperature ako se javi – kaže dr Jonev.
I epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović pojasnio je nedavno za „Blic“ da dete ukoliko ima bilo kakve simptome gripa ili virusa, ne bi trebalo da ide u kolekti ili da posećuje stariju rodbinu.
– Ona deca kod kojih se ispoljava bilo koji simptom prehlade, gripa, koliko god delovalo bezazleno, ne bi trebalo da idu u kolektiv, zato smo imali situaciju da su odeljenja prazna. Kad se pojavi prvi simptom, koliko god da je slabiji, dete treba da ostane kod kuće, ali roditelji tu imaju problem jer nema ko da ostane sa njima kod kuće, ali svakako to bi trebalo rešavati. Uvek treba razmišljati preventivno, kako sprečiti, to je dobro i za ono dete koje je bolesno da miruje, ali i za ostale kako se ne bi zarazili – kaže prof. Tiodorović.
Proleće u februaru
Prolećno vreme iako je obradovalo mnoge, a naročito decu. Ovakve oscilacije ne prijaju kako odraslima i hroničnim bolesnicima, tako ni deci.
– I mala deca mogu osetiiti tegobe a to je zato što su u ovom periodu sklona respiratornim infekcijama a trenutno haraju adenovirusi – izjavio je dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula, koji kaže da još uvek virusi hraraju među decom.
Kada se daje antibiotik
Kada dete oseti prve simptome prehlade i gripa, naročito ako temperatura raste, treba konsultovati lekara i odvesti ga na pregled. U zavisnosti od težine simptoma dobićete savet kako i šta treba činiti.
– Kada su virusne infekcije u pitanju tada se ne daju antibiotici, a roditelji nekada prave grešku pa se pobune zašto dete nije dobilo antibiotik. Antibiotik se daje samo onog trenutka kada lekar utvrdi da je došlo do miksovanja virusne i bakterijske infekcije, zato je važno da deca dobiju pravu terapiju kako bi se što pre oporavila. I naravno, ako dete ima bilo koji simptom, još jednom apelujem da je neophodno da ostane kod kuće i da ne ide u kolektiv – izjavio je epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.
