Malo je ideja koje tako brzo izazovu radoznalost kao tvrdnja da vreme možda ne stoji u temelju sveta, već iz njega tek izranja. U jednoj od upečatljivijih priča objavljenih 12. marta, Popular Mechanics se vratio konceptu “shape dynamics”, tumačenju u kome se osnovna stvarnost ne gradi od unapred zadatog prostor-vremena, već iz odnosa među objektima. U tom okviru, kako se navodi, strela vremena može prirodno da se pojavi iz gravitacionih interakcija.
To naravno nije gotov preokret u fizici, niti konsenzus koji ruši opštu relativnost preko noći. Ali jeste podsetnik da i najosnovniji pojmovi, poput vremena, i dalje nisu zatvoreno poglavlje. Ako se u nekom opisu sveta pokaže da se smer vremena rađa iz gravitacije i rasporeda odnosa, onda pitanje “šta je vreme” prestaje da bude čisto filozofsko i ponovo postaje fizičko. Takve teorije retko odmah promene udžbenik, ali često menjaju vrstu pitanja koja nauka sme da postavlja.
U tome je i privlačnost ove teme za širu publiku. Nema eksplozije, nema nove planete, nema laboratorijskog gadgeta — a ipak osećaj otkrića je snažan. Zato što se dira sama pozadina svega što živimo. Možda se na kraju ispostavi da je ova linija razmišljanja samo jedna od zanimljivih stranputica savremene teorijske fizike. Ali i tada ostaje vredna, jer nas podseća da ni vreme, ono što nam deluje najpoznatije na svetu, možda još nije do kraja objašnjeno.
S.B.
