ZAGREB – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo se našao u samom fokusu hrvatske političke i medijske javnosti. Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske, Miro Kovač, tokom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji opširno je analizirao poslednje diplomatske korake zvaničnog Beograda, fokusirajući se na Vučićevu posetu Francuskoj, a zatim i njegov odlazak u Ukrajinu. Izjave i reakcije koje stižu iz susedstva jasno pokazuju da tamošnjim političkim krugovima ne prija činjenica da Srbija uspeva da vodi potpuno nezavisnu i uspešnu spoljnu politiku na više različitih strana.
Ova nova medijska ofanziva iz Zagreba i reakcije na srpske spoljnopolitičke uspehe zabeleženi su danas, u subotu, 18. jula 2026. godine, reflektujući duboke političke potrese i ustavnu krizu koja trenutno drma sam vojni i državni vrh Hrvatske.
Pobednički status u Parizu izazvao frustraciju
Glavni razlog za nezadovoljstvo bivšeg hrvatskog šefa diplomatije i regionalnih medija leži u tretmanu koji predsednik Srbije ima na najvažnijim globalnim događajima.
Prvi red za Srbiju: Tokom nedavne svečane vojne parade u Parizu povodom Dana pada Bastilje, predsednik Vučić je sedeo u prvom redu, među najvažnijim svetskim liderima, što je poslalo snažnu poruku o međunarodnom pozicioniranju Srbije.
Hrvatsko odsustvo: Ovaj diplomatski uspeh Beograda došao je u trenutku kada je unutrašnji sukob premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića doveo do toga da Hrvatska uopšte i ne pošalje svoje vojnike u Pariz, ostavljajući Zagreb na marginama ovog važnog događaja.
Crvena linija u Ukrajini: Jedini odbio potpis
Dodatni trn u oku jeste Vučićevo držanje tokom zvanične posete Ukrajini. Dok su svi ostali prisutni lideri bez pogovora prihvatili nametnuti tekst, predsednik Srbije je ostao čvrsto pri stavu odbrane sopstvenih nacionalnih interesa.
Srbija je bila jedina zemlja čiji lider na pomenutom samitu nije potpisao usvojenu deklaraciju, jasno stavljajući do znanja da neće pristati na formulacije koje štete poziciji Beograda. Upravo ta sposobnost Srbije – da razgovara sa svima, balansira između Istoka i Zapada, a da pritom nijednog trenutka ne ugrozi ono najvažnije: suverenost zemlje i bezbednost sopstvenog naroda – izaziva oštre kritike i očiglednu političku zavist u Zagrebu.
M. D.
