BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da se američki potpredsednik Džej Di Vens u svojim memoarima „Pričest: Povratak veri“ pojavljuje „kao osoba velike unutrašnje dubine“, kao i da ima sličnosti između njega i bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, koji je takođe objavio knjigu, pre nego što je postao predsednik.
On je kazao da „njihove druge knjige otkrivaju šta ih zaista razdvaja“.
„Obamina ‘Smelost nade’ bila je tečna i lepa, ali je bila pamflet za političara. Ne kažem ovo pogrdno – i sam sam političar. Ono što mislim jeste da je, uprkos svoj svojoj eleganciji, ‘Smelost’ na kraju umanjena sekularnom opreznošću njenog autora. ‘Pričešće’ , Vensova druga knjiga, je traktat za vernike. On manje pripada kategoriji predizborne literature, a više tradiciji duhovne autobiografije, žanru koji se proteže od ‘Iznenađeni radošću’ K. S. Luisa do iskrenih ispovesti običnih obraćenika“, istakao je Vučić.
Vučić je naveo da u stvari ne može da se seti „druge knjige aktuelnog političara, a kamoli nekoga ko zauzima drugu najvišu funkciju u najmoćnijoj zemlji sveta, koja tako intimno i bez ikakve naivnosti otkriva autorove duhovne strepnje, svetovne nezainteresovanosti, lične mane, neuspehe i sumnje“.
„‘Gorštačka elegija’ nas je upoznala sa Vensovim teškim ranim životom, a većina čitalaca je knjigu zatvorila diveći se odlučnosti kojom se emancipovao od toga. U ‘Pričešću’ otkrivamo duhovnu prazninu koja ga je proganjala na vrhuncu njegovog uspeha kao javnog intelektualca. Spolja, on je bio model dostignuća – preplavljen pozivima na večeru sa milijarderima, mišljenjem na televiziji i komentarima u novinama. Iznutra, lutao je. Elitne institucije poput Jejla, koje su Vensu omogućile pristup visokom društvu, podsticale su konformizam i kažnjavale intelektualnu i političku jeres. Postoji odjek Vilijama F. Baklija u Vensovom razočaranju Jejlom“, ocenio je Vučić.
Predsednik Srbije je, govoreći o Vensovoj knjizi, naveo da on „detaljno opisuje svoju sporu hidžiru“, odnosno udaljavanje, „od pentekostalizma u mladosti, prekinutog kratkim periodom ateizma u dvadesetim godinama, do preobraćenja u rimokatolicizam sredinom tridesetih“.
„Usput se dešavaju natprirodna iskustva, događaji koje je nemoguće lako objasniti, poput trenutka kada se njegov automobil koji je jurio misteriozno zaustavio na samo nekoliko centimetara od barijere na ivici planine. Da nije bilo tako, vozilo bi se srušilo, gotovo sigurno usmrtivši svog putnika. Sumnjam da Vensova vera, delom nasleđe, delom način života, nikada nije zaista nestala. Postala je uspavana. Katolička crkva, sa svojim bogatim duhovnim nasleđem, institucionalnim kontinuitetom i drevnim poreklom, ponovo ju je probudila i obdarila obnovljenom svrhom“, ocenio je Vučić.
On je dodao da to, „kao član Srpske pravoslavne crkve, instinktivno prepoznaje“.
„Vera je dublja od same doktrine, održava je sećanje, zajednica, liturgija i akumulirana mudrost generacija. G. K. Česterton je slavno opisao tradiciju kao ‘demokratiju mrtvih’ jer odbija da se liši prava onih koji su bili pre nas. Vensova privlačnost prema katolicizmu odražava istu čežnju, da pripada nečemu starijem i mudrijem – civilizaciji koja povezuje žive sa onima koji su bili pre nas i onima koji će tek doći“, istakao je Vučić.
On je dodao da, „zadivljujuće za nekog nedavnog obraćenika, Vens nije stranački orijentisan“, dok „njegov katolicizam nije ni samopravedan ni uskogrudan“.
„On je skroman i prostran. Materijalni uspeh, postignut uprkos nemogućim izgledima, mogao je lako da ga pretvoriti u narcisa sklonog da se hvali da se ‘sam izgradio’. Umesto toga, čini se da je vera izoštrila njegovu svest o sopstvenim nedostacima. On opisuje svoju hinduističku suprugu, Ušu, kao ‘istinitiju, čistiju i pravedniju’ od njega samog. Ovo je više od površnog prikazivanja luksuza, Vens joj pripisuje zasluge za to što ga je vodila ‘putem koji ga je vratio Bogu'“, kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, „religija inspiriše Vensovu politiku na načine koji ga ponekad čine da zvuči više kao Džordž Orvel nego kao običan američki konzervativac“.
„U delu ‘Pariz i London’, Orvel je pisao o degradaciji određenih profesija i poniženjima koja nameće kapitalizam. Vens, dok naglašava dostojanstvo rada, dovodi u pitanje konzumerizam koji primorava radnike da žrtvuju praznike sa svojim porodicama i tera inače pristojne ljude na nasilje u potrazi za robom po sniženim cenama. Njegovo poglavlje o ekonomiji, ‘Mračna nauka’, nudi originalan i bestidno moralni prikaz rada, potrošnje i svrhe ljudskog prosperiteta, posmatrano kroz prizmu religioznog verovanja“, rekao je Vučić.
Dodao je da, „kao predsednik onoga što ekonomisti nazivaju zemljom srednje veličine sa višim srednjim prihodima“, ne može da zanemari važnost ekonomskog rasta, ali da je „ipak, ohrabrujuće videti zapadnog političara kako stavlja Hristova radikalna učenja u centar rasprave o ekonomiji – da odbije da ljudska bića svede na statistiku ili ljudsko ispunjenje na bruto domaćem proizvodu (BDP)“.
„U jednom trenutku, Vens upoređuje ljudska bića koja pokušavaju da shvate božansko sa zlatnim retriverom koji pokušava da razume ajfon. Tu leži duboki izazov vere. Ljudska bića su po prirodi radoznala, i reći im da postoje ograničenja onoga što možemo znati gotovo je pozivanje na nevericu. Možda se vera na kraju ne može razumeti, a ako se može, to razumevanje se ne može lako preneti sa jedne osobe na drugu. Može se samo osetiti i opisati“, istakao je Vučić.
Vučić je kazao da religija Vensove supruge „kaže da opsesivna vezanost za ishode može potkopati sam čin težnje“.
„Ovo me je naučila pre nekoliko decenija jedna indijska porodica u Londonu. U tom uvidu ima mudrosti. Možda najveća usluga koju vernik može da učini nije da se raspravlja, već da objašnjava. Opisati svoju veru sa vernošću je ubedljivije nego je braniti sa revnošću. To je ono što Vens radi“, zaključio je Vučić.
On je ocenio da se „čovek koji može da deluje borbeno na društvenim mrežama“, pojavljuje na stranicama knjige „kao osoba velike unutrašnje dubine“.
„Osetio sam blagu srodnost sa njegovom borbom dok sam završavao knjigu. I ja sam nekada bio čovek vrelog temperamenta. Ali godine, tragedija, patnja i tereti, kompromisi i odluke vladavine imaju način da nas omekšaju i nauče nas poniznosti. Izazov na ovom putovanju nije da proćerdamo ili odbacimo svoja uverenja“, istakao je Vučić.
Vučić je kazao i da je Vensova knjiga „Pričešće: Povratak veri“, duboko dirljiva knjiga.
„Čak i oni koji se ne slažu sa Vensom smatraće je umirujućom jer nam pokazuje da, iako nismo izgubili pisca, Amerika je dobila političara koga je pokretalo nešto mnogo veće, i plemenitije, od sirove ambicije“, zaključio je Vučić.
Vašington egzaminer je naveo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić trenutno radi na knjizi koja je delom istorija, a delom memoari.
M. D.
