Prosečna neto plata u Zagrebu u martu iznosila je 1.790 evra, uz rast u odnosu na prethodni mesec i prošlu godinu, ali i uz i dalje izražene razlike između najplaćenijih i najniže plaćenih zanimanja.
Prema podacima gradske statistike, prosečna mesečna neto zarada u Zagrebu u martu ove godine iznosila je 1.790 evra, što predstavlja rast od 2,1 odsto u odnosu na februar i 6,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Slične vesti
Podaci pokazuju da je medijalna neto plata bila 1.497 evra, što znači da polovina zaposlenih u glavnom gradu Hrvatske zarađuje manje od tog iznosa, dok druga polovina ima veća primanja. Ovaj pokazatelj često se smatra realnijim prikazom zarada u odnosu na prosečnu platu, jer manje zavisi od najviših primanja u pojedinim sektorima.
Najveće plate u Zagrebu i dalje se isplaćuju u finansijskom sektoru, gde prosečna neto zarada dostiže 2.535 evra, dok su na drugoj strani spektra zaposleni u proizvodnji odeće, sa prosekom od 1.021 evro.
U odnosu na nacionalni prosek Hrvatske, koji je u martu iznosio 1.555 evra, Zagreb ostaje značajno iznad proseka, sa razlikom od oko 235 evra, što potvrđuje njegovu ulogu glavnog ekonomskog centra zemlje i lokacije najveće koncentracije visoko plaćenih poslova.
Prosečna bruto plata u Zagrebu iznosila je 2.584 evra, uz rast od 2,3 odsto na mesečnom i 7,2 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje na nastavak stabilnog trenda rasta troškova rada.
Ipak, podaci o platama u Zagrebu istovremeno pokazuju i sve izraženiji jaz između sektora visoke dodate vrednosti i industrija sa nižim platama, što se odražava i na životni standard zaposlenih u različitim delovima ekonomije.
Ekonomisti često upozoravaju da ovakva struktura rasta zarada može dugoročno povećati socijalne i regionalne razlike, ali i uticati na migracije radne snage ka sektorima i zanimanjima sa višim primanjima.
