Put od potpune anonimnosti do statusa nacionalnog heroja u svetu vrhunskog sporta obično traje godinama, ali je Milanu Glušcu bilo dovoljno samo jedno polufinale Evropskog prvenstva da natera 10.000 ljudi da u transu skandiraju njegovo ime.
Dok su oči svetske javnosti bile uprte u asove poput Mandića i Jakšića, senku na sve zvezde bacio je momak koji je između stativa beogradske Arene „spustio roletnu“. Milan Glušac nije samo branio; on je protiv Italije demonstrirao silu koja je u trećoj četvrtini ubila svaku nadu „Setebela“ da može do preokreta. MVP priznanje u rukama golmana koji je do juče bio poznat samo najužem krugu vaterpolo fanatika, najbolji je dokaz da Srbija ima novog čuvara mreže za velika dela.
– Osećam se fenomenalno. Mislim da smo odgovorili na ritam Italije, znali smo šta možemo da očekujemo. Skandiranje? Iskreno, u bazenu ništa ne čujem, fokusiran sam samo na igru, ali hvala publici na toj energiji, skroman je Glušac.
Njegova smirenost fascinira, ali njegove reči pred finale sa Mađarskom odzvanjaju kao ratni poklič. Glušac svesno prepušta ulogu favorita severnim komšijama, ali najavljuje bespoštednu borbu.
– U finalu nema favorita, to je utakmica na jednu loptu. Poginućemo muški, dati sve od sebe, pa šta bude, poručuje čuvar mreže, svestan da Mađari, ekipa zbog koje su se, prema rečima selektora, menjala i sama pravila igre, dolaze sa namerom da se osvete za poraz u grupi. Posebno hrabri njegova reakcija na verovatni izostanak kapitena Jakšića. Bez patetike i traženja alibija, Glušac poručuje bez razmišljanja.
– Koga nema, bez njega se mora i može. Jakša je naš lider, ali nema mesta tugovanju. Idemo dalje.
