BEOGRAD – Od početka 2026. godine, Republika Srbije planira da uvede dva nova zakonska akta koja će uvesti porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i porez na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom.
Ovaj potez ima dvostruku svrhu: s jedne strane da stimuliše domaće industrije da smanje emisije, a s druge da uskladi Srbiju sa politikama Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Evropske unije, koje od 1. januara 2026. stupaju na snagu za uvoz robe u EU. Novi nacionalni porez na ugljen-dioksid, plaćaće se od četiri evra po toni.
Prema nacrtima zakona, porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte biće primenjivan na pravna lica i preduzetnike koji poseduju dozvolu za emisiju GHG (gasova sa efektom staklene bašte) i koji posluju u delatnostima koje karakterišu visoke emisije. Konkretno: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, proizvodnja cementa, proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, proizvodnja aluminijuma i proizvodnja električne energije.
Porez se obračunava kao razlika između ukupnih emisija i tzv. “referentnih emisija” koje predstavljaju tehnološki opravdani nivo emisija za konkretan proces. Dakle, plaća se samo „višak“ emisija.
Za uvoz robe sa velikim ugljeničnim intenzitetom (npr. cement, čelik, aluminijum, đubriva) predviđen je zaseban porez, kojim će biti obuhvaćeni oni koji uvoze takve proizvode u većim količinama (više od pet tona godišnje) i tu se porez obračunava na osnovu emisija vezanih za proizvod u zemlji porekla, umanjene za referentnu emisiju.
Srbija uvodi ove mere ne samo kao korak u zaštiti životne sredine već i kao zaštitu sopstvene ekonomije. Naime, EU-mehanizam CBAM zahteva da uvoznici iz zemlje članice plaćaju za emisije ugljenika koje su nastale u proizvodnji robe izvan EU, kako bi domaći i uvozni proizvođači imali izjednačene troškove emisija. Uvođenjem domaćeg poreza na ugljen-dioksid, Srbiji se omogućava da deo tog troška preuzme sama i zadrži sredstva u zemlji, a ne da sva sredstva završavaju u budžetu EU.
