Privlačnost je jedna od tema o kojoj svi imaju mišljenje, ali nauka pokušava da je posmatra hladnije: kroz obrasce, percepciju, kulturu, evoluciju i način na koji lice šalje informacije. Iako se ukusi razlikuju, neka istraživanja pokazuju da postoje iznenađujuće stabilni obrasci.
Smithsonian Magazine je pisao o novoj studiji koja sugeriše da ljudi u različitim kulturama ženska lica u proseku procenjuju kao privlačnija od muških. Takav nalaz ne znači da postoji jedno univerzalno „najlepše” lice, već da se u percepciji roda i lica možda ponavljaju određeni obrasci širom različitih društava.
Ova tema je zanimljiva jer pokazuje koliko je lice važan društveni signal. Na osnovu lica procenjujemo raspoloženje, godine, zdravlje, nameru, bliskost i emociju. Privlačnost je samo jedan deo mnogo šireg čitanja koje mozak obavlja gotovo trenutno.
Kod nas se o izgledu često govori kroz modu, negu, fotografije i društvene mreže, ali naučna strana teme podseća da privlačnost nije samo šminka, frizura ili stil. Ona zavisi od simetrije, izraza, kulture, navika, očekivanja, osmeha i konteksta u kome lice vidimo.
Važno je i ne čitati ovakva istraživanja površno. Ona ne treba da služe za rangiranje ljudi, niti za dokazivanje nečije „vrednosti”. Privlačnost je složena, promenljiva i duboko povezana sa društvom.
Možda najkorisnije u ovoj temi nije pitanje ko je lepši, nego zašto naš mozak uopšte tako brzo donosi sud o licu. U vremenu selfija i filtera, dobro je znati da iza jednog pogleda stoji mnogo stariji sistem procene nego što društvene mreže žele da priznaju.
S.B.
