Nekada su ovakve priče bile rezervisane za dokumentarce koje uhvatiš slučajno, a danas eksplodiraju u jednom skrolu: nova vrsta gljive koja “preuzima” pauka, orhideja koja izgleda kao da je poprskana crvenom bojom, biljka čudnog imena koja liči na nešto iz crtaća. Upravo to je razlog zašto liste “najneobičnijih” novoopisanih vrsta postaju viralne — spajaju nauku i zabavu u jednoj rečenici koju možeš da prepričaš u društvu. Prema podacima naučnika iz Kju bašti, tokom 2025. godine imenovano je ukupno 2.025 novih biljnih i gljivičnih vrsta, a zatim je izdvojeno i “top 10” otkrića koja najbolje pokazuju koliko je priroda maštovitija od interneta.
Među najkomentarisanijima je takozvana “zombi” gljiva Purpureocillium atlanticum, pronađena u atlantskoj prašumi Brazila, koja parazitira na paukovima u njihovim skrovištima. Drugi hit je “krvava” orhideja iz Ekvadora, čije se latice presijavaju u tonovima koji deluju nestvarno, pa je ljudi dele kao da je u pitanju filter, a ne botanika. Ovde je ključ: svaka od ovih priča ima i mali triler i veliku poruku — mnogo vrsta bude opisano tek kad su već na ivici opstanka, jer nestaju brže nego što ih stignemo upoznati.
Zato se i kod nas ovakve teme gutaju bez otpora. Ima tu i znatiželje iz školskih dana, i večitog pitanja “da li toga ima kod nas?”, i one potrebe da prirodu doživimo kao misteriju, a ne kao lekciju. Neko će se setiti Prirodnjačkog muzeja, neko herbarijuma iz biologije, a neko će samo poslati sliku u Viber grupu uz komentar: “E, vidi ovo!” I možda je baš to poenta — kad nauka dođe upakovana u čuđenje, ona postaje razgovor, a ne predavanje.
S.B.
