U bolnici se vreme često rastegne na čudan način. Dani su slični, zidovi predvidivi, a pogled ograničen na ono što je pri ruci. Zato je jučerašnja priča ABC Newsa o novom projektu San Diego Zoo Wildlife Alliance posebno nežna. Organizacija je pokrenula 24-časovni kanal koji se prenosi u dečjim bolnicama i omogućava malim pacijentima da, makar preko ekrana, imaju stalni prozor ka životinjama, njihovom kretanju i ritmu koji nije bolnički. ABC jasno kaže da je cilj da se deci omogući „putovanje u zoo-vrt” i da se time pomogne i njihovom raspoloženju i oporavku.
U toj ideji ima nečeg veoma jednostavnog, ali i veoma tačnog. Životinje na ekranu nisu samo razonoda. One donose nepredvidivost, boju i osećaj da negde van sobe i dalje postoji veliki, živ svet koji radi po sopstvenom ritmu. ABC ne ulazi u velike teorije, ali sama formulacija projekta — da pomaže pedijatrijskim pacijentima i njihovom oporavku — govori dovoljno. Ponekad je najdragocenija terapija upravo mali izlaz iz bolničke svakodnevice, pa makar i u obliku prenosa iz zoo-vrta koji radi bez pauze.
Ovo je zanimljivo i zato što pokazuje koliko se danas ideja „prisustva” promenila. Ranije se mislilo da nešto mora biti fizički dostupno da bi imalo pravi emotivni učinak. Danas znamo da i pažljivo osmišljen prozor u drugi svet može da promeni ton prostora. Za dete koje ne može da ode u zoo-vrt, mogućnost da ga zoo-vrt svakog časa može „posetiti” nije mala stvar. To je vrsta nežnog tehnološkog pomeranja koje ima smisla upravo zato što ne pokušava da impresionira, već da uteši.
Možda je baš zato ova vest tako lepa. U doba kada se mediji i tehnologija često povezuju sa nervozom, rastresenošću i viškom buke, evo primera nečega što koristi ekran da vrati mir. To nije velika inovacija koja menja svet, ali jeste ona vrsta dobre ideje koja lako menja nečiji dan. A ponekad, naročito u bolnici, upravo je to najveći domet jedne humane zamisli.
S.B.
