Antarktik izgleda kao kontinent bez zvuka, ali ispod te tišine postoji geologija koja ne spava. Ovih dana su se u medijima pojavile priče o velikom broju identifikovanih subglacijalnih vulkanskih struktura — čak 207 — ispod antarktičkog leda. Važno je odmah reći: vulkan „ispod leda” ne znači automatski erupciju sutra. Ali znači informaciju koja menja razumevanje stabilnosti leda.
Led ne klizi samo zbog toplote odozgo. Ako se lokalno zagreva odozdo, menja se trenje između leda i podloge, pojavljuju se tanki slojevi vode koji deluju kao podmazivanje, a ledene mase mogu brže krenuti ka moru. Čak i bez dramatične erupcije, geotermalni tok može imati dugoročan efekat. Zato naučnici mapiraju podlogu radarom i magnetnim merenjima: kao da pravite rendgenski snimak kontinentu koji je prekriven najdebljim pokrivačem na planeti.
Ovakve vesti su poslednjih dana prenošene kroz međunarodne naučne rubrike i agencijske izveštaje baš zato što spajaju dve velike teme: geologiju i nivo mora. Antarktik nije samo led, već i teren ispod leda. A kada se taj teren bolje razume, jasnija je i budućnost obala širom sveta. Kontrast je gotovo poetski: najhladnije mesto na Zemlji čuva jednu od najtoplijih priča — priču o vatri u dubini.
S.B.
