Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić saopštio je da su subvencije od početka godine dostigle 43,2 milijarde dinara, uz gotovo trostruko veći obim isplata nego prošle godine i niz mera usmerenih na jačanje domaće proizvodnje i veću kontrolu korišćenja sredstava.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić saopštio je da je od početka godine isplaćeno 43,2 milijarde dinara subvencija, što je gotovo tri puta više nego u istom periodu prošle godine, kada je izdvojeno 16 milijardi.
Kako je naveo, prioritet je bio da sredstva budu dostupna poljoprivrednicima pre prolećne setve, dok su paralelno ponuđeni i krediti pod izuzetno povoljnim uslovima. Kamatne stope kreću se od nula odsto za nabavku đubriva do maksimalnih tri odsto, dok žene i mladi do 40 godina u ruralnim sredinama mogu računati na kamatu od jedan odsto, pri čemu ostatak subvencioniše država.
U proteklih godinu dana ukupna izdvajanja za poljoprivredu premašila su 131 milijardu dinara, a udeo agrarnog budžeta dostigao je 7,2 odsto, što je znatno više u odnosu na zemlje regiona poput Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore.
Ministar je ukazao i na uvođenje kalendara javnih poziva, kao i obavezu pravdanja utrošenih sredstava u biljnoj proizvodnji, čime se nastoji sprečiti nenamensko trošenje subvencija. Za stočarstvo će ova obaveza biti uvedena od naredne godine.
U sektoru stočarstva beleži se rast kvaliteta i produktivnosti. Broj kvalitetnih priplodnih goveda povećan je na 246.000, dok je broj krmača dostigao oko 96.000, što je značajan rast u odnosu na prethodne godine. Istovremeno, povećan je i broj ovaca, kao i proizvodnja mleka po grlu, iako ukupan broj krava beleži pad zbog konsolidacije gazdinstava.
U voćarstvu su prošle godine zabeleženi slabiji prinosi usled nepovoljnih vremenskih uslova, ali su više cene i stabilan izvoz ublažili negativne efekte.
Ministar je najavio i skorije uvođenje oznake „100 odsto domaće iz Srbije“, koja će potrošačima omogućiti jasniji izbor domaćih proizvoda, uz strože deklarisanje porekla, posebno kod uvoznog mesa.
Cilj ovih mera, kako je istaknuto, jeste jačanje domaće proizvodnje, veća transparentnost i dugoročna stabilnost agrarnog sektora.
M. T.
Foto: Tanjug/MPŠV
