U Amsterdamu je vožnja oduvek bila stvar finog nereda. Tramvaji, bicikli, električni bicikli, automobili, turisti koji zastanu gde ne treba i pešaci koji misle da imaju prednost i kada je nemaju. Zato vest da je upravo taj grad postao mesto jedne od prvih evropskih proba Teslinog nadziranog sistema za samostalnu vožnju zvuči kao veoma ozbiljan test, a ne kao promotivni trik. Reuters je juče opisao prizor Kesa Rolandshapa koji prolazi uskim ulicama uz kanale, dok mu ruke nisu na volanu, ali pogled i pažnja i dalje moraju da budu potpuno spremni za intervenciju. Holandija je ovog meseca dala neočekivano odobrenje za Teslin „supervised full self-driving” na gradskim ulicama, što predstavlja evropski presedan za ovakav tip kretanja.
U tome i jeste prava zanimljivost ove priče: nije automobil pušten na pustu obilaznicu, nego u grad koji je praktično škola nepredvidivog saobraćaja. Reuters prenosi da sistem može sam da upravlja, koči i ubrzava, ali da vozač mora da ostane budan, fokusiran i spreman da preuzme kontrolu. U demonstraciji opisan je i trenutak kada je automobil najpre upozorio vozača, a zatim usporio i zaustavio se sa upaljenim migavcima kada je predugo gledao nadole umesto u put. To pokazuje da se nova tehnologija ne prodaje samo kroz ideju komfora, već i kroz pokušaj da nadzor vozača ostane stvaran, a ne samo formalno napisan u uputstvu.
Ali Amsterdam nije grad koji lako veruje novim saobraćajnim obećanjima. Predstavnica Holandskog saveza biciklista Ester van Garderen rekla je za Reuters da je holandski saobraćaj poseban izazov upravo zbog načina na koji biciklisti „teku” kroz ulice, seku jedni druge i menjaju pravac. Gradska funkcionerka Melani van der Horst istakla je da Amsterdam nije imao reč u samom procesu odobravanja, ali da nema razloga za paniku dok je nadzorni vozač u automobilu. U istom tekstu Reuters podseća i da su saobraćajne smrti u Holandiji 2025. porasle 6 odsto, na 759, pri čemu su sudari automobila sa biciklistima i pešacima posebno doprineli rastu. To novoj tehnologiji daje i dodatnu težinu: ona se ne uvodi samo zbog futurističkog šarma, nego i u potrazi za boljom bezbednošću.
Naravno, optimizam i sumnja i dalje idu rame uz rame. Neki građani koje Reuters citira veruju da bi samovozeći automobili mogli biti prijatniji za bicikliste jer bolje drže rastojanje i ne nerviraju se. Drugi, poput žene koja vozi električni bicikl kroz grad, smatraju da veštačka inteligencija još mora mnogo da uči kada su u pitanju turisti, gužva i nepredvidivi gradski pokreti. I možda je baš tu pravi smisao cele priče. Budućnost vožnje neće se dokazivati na praznim putevima, već baš u ovakvim gradovima, gde pravila nisu jedina stvar na ulici. Amsterdam je zato idealna proba: ako autonomija nauči da se snađe tamo gde svi stalno nekome preseku put, onda će zaista moći da kaže da je odrasla.
S.B.
